ZA VIDOVDAN TREBA DA UBERETE OVAJ CVET: Stavite ga pod jastuk i zapamtite svoj san, desiće se nešto magično!

Danas se prema pravoslavnom kalendaru obeležava sećanje na Svete mučenike Vita, Modesta i Kriskentija, proroka Amosa, kao i Svetog mučenika kneza Lazara i svete srpske mučenike stradale u Kosovskom boju.

U narodnim verovanjima veliki deo običaja vezan za Vidovdan tiče se čula vida.

Ovom danu se posebno raduju devojke, jer se dosta običaja vezuje za brzu i srećnu udaju.

Prema starom narodnom verovanju karakterističnom za Vlasenicu, devojke treba da sipaju vode u lonac, da uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i komad tkanine koja se prebaci preko lonca, pa pred spavanje izgovore reči koje će dovesti voljenog do njih:

„Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila da meni doleti, ako je gladan, evo mu hleba i soli da se najede, ako je žedan, evo mu vode neka se napije, a ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije da preko nje pređe.“

Narod takođe veruje da na Vidovdan treba ubrati biljku koja je poznata kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica. Negde se to radi ujutru, a negde uveče, a tu biljku devojke i momci stavljaju pod jastuk, jer se veruje da će sanjati onog kome su suđeni.

Navodno devojke mogu i da prizovu svog budućeg muža ako na današnji dan uberu vidovčicu, jarkocrvenog malenog cveta i modru vidu, sličnog cveta, i stave ih pod jastuk pred spavanje. Tada kažu „Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak“ i u narednih nekoliko dana će upoznati budućeg muža.

U Šumadiji se veruje da bi trebalo izneti stvari iz kuće da se provetre i napune dobrom energijom, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. Navodno treba izneti i novac, provetriti ga i izbrojiti, kako bi i ostatak godine bio unosan.

Stari savetuju da na Vidovdan obavezno pojedete i neko zrelo voće.

Na Vidovdan se ne radi, a ne valja ni igrati ni pevati, u znak poštovanja prema stradanju kneza Lazara i junaka poginulih u Kosovskom boju.

Verovalo se i da reke u ponoć postanu crvene u znak sećanja sećanja na mnoge srpske borce koji su pali u borbi za otadžbinu.