SVI ZNAJU ZA KRIZU SREDNJIH GODINA A DA LI STE ČULI ZA ONU U TRIDESETIM? Stručnjaci upozoravaju na ovo stanje

Tridesete su razdoblje života kada se od nas očekuje da ubiremo prve plodove svog mukotrpnog rada u dvadesetima.

Postoji nepisano pravilo da bismo tada trebali biti dovoljno uspešni u svom poslu, zasnovati porodicu, ugodno se osećati u svojoj koži. Iako je ključno za naše celokupno zdravlje da smo zadovoljni samim sobom, moramo li zaista biti zadovoljni svakom odlukom koju smo do tog trenutka doneli?

Pritisak da se traga za srećom i svojim "mestom pod Suncem" svakako je prisutan kada navršimo 30. godinu. Drugi na nas gledaju kao na odrasle osobe koje se polako primiču svom vrhuncu, prije nego što se mladost krene približavati kraju.

Očekuje se da smo shvatili dobar deo životnih tajni i da smo spremni svoj mladalački avanturizam preobratiti u materijalni pragmatizam, sticati i stvarati.

Istina je da u tridesetima postoji (samo)nametnuti pritisak da više ne smemo odgađati dugogodišnje planove. Iz tog razloga mnoge žene slušaju komentare poput "Kad ćeš rađati ako ne sad?", dok su omiljeni saveti dušebrižnika na bilo koju temu "Vreme ti je" i njemu blisko "Moraš se skrasiti/uozbiljiti".

Stvaraju li nam drugi pritisak ili je reč o vlastitoj bojazni da će vreme pobeći, a mladost uvenuti?

Ako govorimo o pritisku da moramo uspjti te da su tridesete naše vreme da budemo sretni i zadovoljni time kako smo sebi uredili život, od braka i dece do karijere, postignuća i bogatstva, onda je važno napomenuti činjenicu da sreća nije konstanta niti se jamči u kojem ćemo se razdoblju života početi osećati ugodno u vlastitoj koži.

"Često čujem da ljudi pokušavaju na sistematičan način predvideti u kojoj bi se dobi života trebali osjećati zadovoljnima", ističe Hannes Schwandt za Vox, dodajući da ljudi pogrešno očekuju da će biti na vrhuncu životnog blagostanja dok su mladi, a da će u poodmaklim godinama zapasti u melanholiju.

Osećaj sreće i blagostanja vrlo je subjektivan koncept. Tome svedoči i studija u kojoj su ispitivani ljudi u svojim tridesetima i sedamdesetima. Obe starosne grupe upitane su koja je srećnija i obe su odgovorile da su tridesetogodišnjaci srećniji. Ipak, kada su pripadnici obe starosne grupe upitani da se izjasne o ličnom blagostanju, ispostavilo se da su sedamdesetogodišnjaci zadovoljniji sobom.

Kako se putuje do potpune sreće i biva li to u tridesetima?

Za mnoge ljude u svakom kutku sveta, a osobito u Europi i SAD-u, ideja da se mora postići apsolutna sreća postala je nekom vrstom projekta za samopomoć.

Pitanje je koliko su delotvorne krilatice poput "Prigrli svoju strast!”, "Nikada ne odustaj!" i "Posrći, ali se ne zaustavljaj!", s obzirom na to da nije reč o konkretnim porukama ohrabrenja ni savetima o istinskom prevladavanju životnih prepreka.

Ono što je zasigurno pozitivna stvar u tridesetima jest osećaj da smo spremniji na izazove nego što smo bili u dvadesetima. Sve i da stvari ne idu po planu, prikupili smo dovoljno životnog iskustva i lekcija iz samospoznaje da se ne bojimo određenih obaveza i zadataka koji su nam možda pridavali muke ranije.

Kako objašnjava psihoterapeut Shoshanna Hecht, tridesete su prelazno razdoblje između sanjarenja 20-ih, kada osećamo da je život pred nama i da imamo i vremena i snage pokoriti svijet, i 40-ih, gde dolazi do utemeljenja i istinske spoznaje vlastitih kvaliteta.

Živimo u vremenu "neumoljivog optimizma", kako to objašnjava novinarka Barbara Ehrenreich. Ona poručuje da suočavanju sa životnim problemima ne pristupamo pod okriljem pozitivne psihologije, već da se usredsredimo na pronalaženje delotvornih rešenja.

Tridesete su, stoga, životno doba koje može biti ugodno kao i svako drugo, a to zavisi isključivo od naše spremnosti da dopustimo sebi da se razvijamo spontano i da donošenje odluka i preuzimanje rizika ne podredimo strahu od prolaznosti vremena.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Index.hr)