PROČITAJTE!
PRSTOM NISAM MRDNUO 9 GODINA, A ONDA SAM OTIŠAO U TERETANU: Jedna stvar se promenila, ljudi ne mogu da me podnesu
Ljudi oko mene trenutno ne mogu da žive od mog iznenadnog napada entuzijazma jer endorfin radi svoj posao
Devet godina nisam prstom mrdnuo, a onda sam otišao u teretanu: Jedna stvar se promenila i sad ljudi ne mogu da me podnesu.
Moje telo posle tridesete je uzelo doživotni godišnji odmor. Što si jeo, jeo si, što pio, pio si, što si ležao, ležao si i slobodno nastavi da radiš iste stvari, samo nemoj posle da kukaš kako te niko nije upozorio. Kao i svaka naivčina, bio sam ubeđen da će metabolizam biti moj najbolji prijatelj do kraja života . Nažalost, razišli smo se. On je otišao na jednu stranu, ja na drugu. I tako posle 30, dođe 31, posle 31, dođe 32, farmerke sve uže, raspoloženje sve gore, lenjost narasta kao kvasac i lažno obećanje da od ponedeljka krećem da vežbam. Taj ponedeljak nije svitao godinama, ali ovog ponedeljka zasijao je kao zvezda Danica.
Pretpostavljam da ljudi koji mrze da vežbaju ili dobijaju napad migrene od same pomisli na teretanu ili neku vrstu aktivnosti dele vrlo slične nedumoce i strahove kao i ja. Već me je dovoljno sramota od sopstvene lenjosti, a sad to moraju i drugi da vide - koliko sam se opustio. I ovo je glavna prepreka između kvalitetnijeg aktivnijeg života i života u kojem je telo sve starije i traži da uradiš nešto za njega. Na kraju krajeva treba uraditi nešto za sebe.
Cilj konačnog dizanja zadnjice iz udobnosti fotelje nije da idem okolo bez gornjeg dela majice, već da prestanem da dahćem kao nasukani morž na plaži posle dvadeset stepenika.
Moralo je mnogo vode da proteče i poricanja jer zapravo mrzim aktivnosti bilo koje vrste, mrzim znojenje, ali kvalitet života počeo je ozbiljno da narušava neredovan san i neraspoloženje zbog previše obaveza.
Šta se desilo? Smučio sam se samom sebi. Posle po ko zna koje epizode melanholičnih dana koji su se otegli i lošeg sna u ponedeljak sam otišao da vežbam prvi put posle devet godina. Niko mi nije verovao da ću otići, jer o tome samo pričam i nikad ne sprovedem u delo.
NE PROPUSTITE
Otišao sam sa zebnjom da neću moći rukom da zamahnem. Na moje veliko iznenađenje, ova telesina od 189 cm ipak ima još malo snage u sebi. Ali, nije poenta u snazi, već osećaju kad izađete napolje.
Ljudi oko mene trenutno ne mogu da žive od mog iznenadnog napada entuzijazma jer endorfin radi svoj posao. Bole me ruke, noge, krilca i trepavice, ali radost ovog puta neću menjati za loš san i neraspoloženje.
Mislim da čujem moje telo sa odmora kako uzvikuje - Konačno, hvala ti Bože.
Bonus video:
(Espreso.co.rs / Blic žena)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
