PLJAČKAJU LJUDE NA NAOČARIMA: Vrede 50, prodaju za 500 evra

Hrvatski Express donosi priču o velikoj prevari sa naočarama. Prenosimo je.

Pre nekoliko godina počela sam primećivati da imam problema s vidom. Slova su mi postala sve nekako dalja i mutnija, a pogled na neonske reklame tokom večernjih sati bio mi je neizdrživ. Odgađala sam odlazak na pregled jer sam znala da mi trebaju naočare koje nisam mogla da priuštim. Izbegavala sam pogled u reklame, i ne brinući o borama, naučila škiljeći da vidim sve što mi treba. Kad sam se konačno odvažila na taj korak i otišla da kupim naočare u optici u kvartu izašla sam lakša za 2.500 kuna (330 evra). A imam malu dioptriju.

Prijateljica koja ima dioptriju -8 za naočare daje više od pet hiljada kuna (670e), pa mi je tako rekla, kako na prste jedne ruke može da nabroji koliko je naočala kupila tokom svog života. Naime, preskupe su da bi ih kupovala kad god joj neki okvir dosadi, a i ona i ja sad znamo da postoji puno jeftinija opcija, koja će sigurno zanimati sve one koji nose naočare.

Temom se pozabavio LA Times, koji je na proste faktore rastavio industriju naočara.

Jeftini okviri, ali 'skupi' logo

Čarls Dahan iz vlastitog iskustva zna kako je ljude lako opljačkati prilikom kupovine naočara. Nekad je i sam bio glavni dobavljač okvira za naočare za LensCrafters, pre nego što je kompaniju kupila Luxottica.

Takođe izgradio je i mašine koje su poboljšale proizvodnju sočiva. Ovaj 70-godišnjak je dobro i detaljno upoznat sa celim postupkom izrade naočara, i zato posebno nije zadovoljan onim što se sada događa.

"Nema konkurencije u industriji, ne više. Luxottica je sve pokupovala, i sami određuju cene kako žele", naglašava.

Cene naočara i njihovih okvira u poslednje vrijeme dosegnule su astronomske iznose. Ljudi će ih kupovati jer moraju, ipak bez njih ne vide, uzimati na rate. Okvire će koristiti ako treba decenijama. U slučaju SAD-a većinom okviri potiču od kompanije Luxottica.

Oni su vlasnici i nositelji licence za Armani, Brooks Brothers, Burberry, Chanel, Coach, DKNY, Dolce & Gabbana, Michael Kors, Oakley, Oliver Peoples, Persol, Polo Ralph Lauren, Ray-Ban, Tiffany, Valentino, Vogue i Versace.

Italijanska Luxottica uzela je još veći zalogaj nakon što se spojila sa francuskim Essilorom, vodećim proizvođačem sočiva i kontaktnih sočiva, pa se nazivaju EssilorLuxottica.

Dahan je svoju kompaniju Custom Optical osnovao 1977. godine nakon što je dizajnirao mačinu koja je imala mogućnost da sočiva učini tanjima. Dizajnirao je i plastične i metalne okvire i predložio LensCraftersu 1985. godine da bude njihov snabdevač.

"Kupili su moju mašinu za sočiva, i uskoro sam im prodavao nekoliko modela okvira. To je bilo uspešno, pa su nastavili kupovati sve više i više", naglašava.

Ubrzo ih je počeo snabdevati sa 20 posto svojih okvira.

"Nazivali su me svojim kraljevskim draguljem", objašnjava.

Iz tog razdoblja seća ga se i E. Din Batler, osnivač LensCraftersa.

"Bio je glavni dobavljač, sa dobrim proizvodima i razumnim cenama", rekao je 74-godišnji Batler.

Više nije povezan sa LensCrafters, već sarađuje kao konsultant u optičkom poslovanju. I Batler i Dahan slažu se oko onoga što su pomislili i mnogi potrošači - cene koje plaćamo za naočare nikako ne odgovaraju stvarnim troškovima izrade okvira i sočiva.

Kineska jeftina proizvodnja

Dok se time bavio tokom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, Dahan kaže kako je trošak izrade okvira, plastičnih ili metalnih, bio oko 10 do 16 dolara. Izrada sočiva mogla je koštati oko pet dolara, a uz neke malo skuplje navlake cena bi se mogla popeti na 15 dolara. LensCrafters tako oko 99 dolara naplaćuje naočare čija izrada stoji zapravo od 20 do 30 dolara.

Cena prikazana ovje, kako znaju oni koji nose i kupuju naočare i sočiva, puno je viša od ovih spomenutih 99 dolara. I bliža je iznosu od nekoliko stotina evra , zavisno od dioptrije i dizajnerskih okvira.

Batler je nedavno posetio kineske fabrike gdje se proizvode naočare za američko tržište. Napredna tehnologija dovela je do još većeg smanjivanja cena izrade koja su danas tako puno niža od onih kojih se Dahan seća.

"Možete neverovatno dobre okvire dobiti za cenu od 4 do 8 dolara. Za 15 dolara možete dobiti okvire dizajnerskog kvaliteta, s potpisom npr. Prade", naglašava Batler.

Sočiva tako možete dobiti za 1.25 dolara po komadu.

"Znam, to je smešno i potpuna krađa", rekao je Batler.

Preko interneta do takvih jeftinijih naočara došao je i Višeslav iz Zagreba.

"Sve svoje naočare kupujem na internetu i ne pada mi na pamet plaćati po nekoliko hiljada kuna u bilo kojoj optici u Hrvatskoj. Kod prve kupovine je bio problem što nisam mogao isprobati okvire pre kupovine, ali sada već znam i tačne dimenzije okvira koji mi odgovaraju. Za 50 evra na internetu kupim naočare kakve bi me koštale 400 evra u optici. Meni je jedina razlika što ove jeftine nemaju zalepljeni logo neke luksuzne marke, a funkcionalno su identične", naglašava.

Potreba za regulacijom

1995. godine Luxottica je za 1.4 milijarde dolara kupila U.S. Shoe Corp, ali ne kako bi se počeli baviti biznisom s cipelama, već preuzeti kontrolu nad stotinu trgovina širom sveta. I tada je situacija za Dahana krenula nizbrdo, Luxottica je gurala svoje okvire iznad onih ostalih dobavljača, pa je i njegova prodaja počela rapidno opadati. Svoje je poslovanje ugasio 2001. godine.

"Nije se to dogodilo samo meni, već i nizu drugih kompanija, poput Oakleyja", naglašava.

Kalifornijski proizvođač sunčanih naočara poslovanje je proširio i na skijaške i ostale naočare. Na inicijalnoj javnoj ponudi deonica prikupili su 230 miliona dolara. Njihov najveći kupac bio je Sunglass Hut, koji je imao trgovine u trgovačkim centrima širom zemlje.

Nakon nekoliko meseci Oakley je priznao deoničarima da razgovori nisu baš bili uspešni i da Luxottica smanjuje svoje narudžbine. Deonice su odmah izgubile više od trećine svoje vrednosti. Luxottica je Oakley prisvojila nekoliko godina kasnije, dodala ih Ray Banu, koje su uključili u svoje poslovanje 1999. godine.

"Ako ne napravite ono što oni žele, izbace te. I tako su preuzeli kontrolu nad brendovima", naglašava.

Industrija online prodaje naočara i sočiva ima potencijala da bude prava konkurencija onima koji naočare prodaju u standardnim trgovinama, no dug je put pred njima pre nego postanu ozbiljna pretnja kompaniji poput EssilorLuxottica.

Mnogi zaziru od takve kupovine jer ne mogu isprobati naočare. Dok se taj deo ne izmeni Dahan i Batler naglašavaju kako bi se regulativama moglo sprečiti porast cena naočara, kao što se to učinilo u slučaju nekih zdravstvenih proizvoda i sl.

Na takav način mogao bi se zaustaviti i monopol koji ova kompanija ima.

BONUS VIDEO: Espreso Live Session #8: Baobab (VIDEO)

(Espreso.co.rs