BOLOVE OD MISTERIOZNE BOLESTI IMALA JE SAMO NOĆU: Lekari nisu mogli da pronađu dijagnozu, a njoj je bilo sve gore

Jedne večeri njena bol postala je nepodnošljiva, pa je Marion Millhouse Barker ustala iz kreveta, otišla u gostinjsku sobu, zatvorila vrata i vrištala iz sveg glasa.

- Pomoglo mi je - rekla je Barker prisjećajući se strategije koju je upotrebila kako bi se mogla nositi sa bolovima koje je osećala na desnoj strani rebara.

- Imam jaku toleranciju na bol - rekla je, i time se tešila, no bol se pokazala jačom od porođajne ili boli koja se oseća pri upali slepog creva. Jedne druge noći, na vrhuncu bolova, Baker je krenula na tuširanje i s vrućom vodom, koliko je mogla podneti, masirala mesto boli. Kao i vrištanje i to joj je pomoglo. Na trenutak.

Gotovo dve godine, sada 65-godišnja Baker živela je s tim napadima. U to se vreme njena porodica nosila sa nizom zdravstvenih problema. No podnošenje boli postalo je gotovo nemoguće nakon što su se epizode povećale od jednom na mesec do gotovo svake večeri.

Ono što ju je posebno iznenadilo je bila činjenica kako se bol nikada nije nastavila tokom dana.

- Da se bol nastavila i tokom dana, otišla bih lekaru puno ranije. Nije bilo dobro to što sam tako dugo čekala - rekla je.

Njen je problem pojavio se u jesen 2012. godine, godinu dana nakon što je prodala medicinsku komunikacijsku firmu Maryland čiji je osnivač. I povukla se u penziju. Kako bi ostala u formi bavila se kajakom. Kada su počela da je bole rebra posumnjala je da je istegla mišić i usporila je, malo pripazila.

Vrištanje i šake tableta protiv bolova

Početkom sledeće godine, 2013. godine, budući da bol i dalje nije prolazila, otišla je na pregled kod internista. Obavila je niz pretraga, a rengenski snimak prsa, ultrazvuk žučnog mehura i jetre pokazali su kako je sve u redu.

- Lekar tada nije predložio test koji bi omogućio ispravnu dijagnozu problema - naglasila je Baker.

Doktor joj je tada rekao kako sumnja da je bol rezultat upale hrskavice u njenom rebru što je povezano s vožnjom kajaka. Savetovao joj je da uzima lekove protiv bolova kako bi se smanjila upala. No to joj nije pomoglo. Promenila je lekara i konsultovala se sa specijalistom porodične medicine. Novi lekar složio se s ranijom dijagnozom i propisao anti upalnu kremu. To se takođe pokazalo beskorisnim. Sledeće godine Baker je odlučila da se sama suočiti sa svojom boli.

Njena porodica imala je puno većih problema. Njen otac, koji je bio u 90-im godinama i udovac, te živio sam u Ričmondu, pao je i slomio kuk, pa mu je bila potrebna operacija. A jedna od njenih kćeri bila je na ponovnom lečenju od raka dojke koji će se pokazati fatalnim u njezinoj 40.

Njen muž bio je penzionisani lekar istraživač sa National Institutes of Health pa je uz njegovu pomoć odlučila da isproba neke lekove u nadi kako će pogoditi onaj kojim bi mogla da pobedi tu čudnu bol. Nakon toga više nije išla lekaru.

- Mislila sam da imam dijagnozu - rekla je i naglasila kako su dvojica lekara s kojima se konsultovala isključili neke ozbiljnije bolesti. Shvatila je kako će ponovna poseta biti besmislena.

No i dalje su je brinuli i iscrpljivali napadi boli koji se nisu smanjivali. Naprotiv, počeli bi oko 19 sati, malo se smanjili nakon nekoliko sati, i opet pojačavali tokom noći, a do jutra bi u potpunosti nestali. Dani su joj bili bez boli, pa ih je iskoristila kako bi se naspavala i povratila snagu.

- Bilo je dovoljno sporadično pa sam naučila živeti s tim - rekla je.

Iznenadilo ju je što tokom desetodnevnog porodičnog odmora u julu 2014. godine nije imala ni jedan napada. Mesec dana kasnije napadi su se vratili, i pojavljivali gotovo svake noći. Ni vrištanje, ni tuširanje, niti koktel protiv bolova nisu pomagali. Zatražila je savet od svog brata, kardiologa iz San Francisca. Rekao joj je kako bi ta bol koja ne prestaje mogla biti povezana s leđima, i možda dolaziti iz gornjeg dela kičme.

Napokon otkrili malog gada

Oštra bol ukazivala je na bol živaca a ne na upalu, smatrao je. A svi ti lekovi koje je mesecima uzimala nisu dobri za bolove povezane sa živcima. Savetovao joj je da napravi MR. Nekoliko nedelja kasnije, vratila se svom lekaru, ispričala svoje stalne simptome i prenela smernice svog brata.

Lekar ju je poslao na dva testiranja MRI i CT skeniranje kičme. Testovi su konačno otkrili uzrok njene boli. Bila je reč o velikom tumoru, otprilike veličine i oblika malog koktela, koji je bio smešten u njen kičmeni kanač. Pritisnuo je pršljenove T6, koja se nalazili ispod lopatice. Upućena je i na pregled mozga kako bi se utvrdilo da li je reč o benignom ili malignom tumoru i mogućnostima njegova širenja. - Nisam se plašila. Nisam mislila da se to nalazi u mom mozgu. Nisam imala nikakvih problema, ni glavobolja, promena s vidom ili ravnotežom što bi moglo upućivati na tumor na mozgu - naglasila je. I pregled je pokazao kako je s mozgom sve u redu. Zahvat izvlačenja tumora izvelo je dvojelekara, neurohirurga Shih-Chun “David” Lin i Quoc-Anh Thai, "Radite na jako osetljivom području s malo prostora i mogućnost da nešto pođe po zlu je velika", rekao je Lin, asistent na odelu neurohirurgije. Oni su joj rekli kako misle da je reč o retkom obliku sporo rastućeg i najčešće dobroćudnog tumora švanoma, što nisu mogli utvrditi bez operacije.

Schwannoma nastaju iz živčanih stanica zvane Schwannove stanice, i dio su perifernog nervnog sistema. U većini slučajeva, razvijaju se slučajno iz nepoznatih razloga i mogu se razviti bilo gde u telu. Neki nikad ne uzrokuju probleme, ali u drugim slučajevima može se razviti bol kakvu je ona doživljavala, a može doći i do gubitka sluha ako se tumor nalazi u glavi ili vratu.

- Takva vrsta tumora nije baš uobičajena - rekao je Lin. Hirurzi moraju da izvažu rizike i prednosti uklanjanja tumora, što može biti jako zahtevno. Barker je bila iznenađena ali istovremeno i sretna zbog vesti. Više od dve decenije ranije, njenoj majci uklonjen je takav tumor na vratu. Lin nije verovao kako je reč o genetskom naslijeđu jer je u slučaju Baker bilo reč o jednoj masi, a nasledni švanomi obično se pojavljuju u nekoliko primeraka.

Rešili ga u sat i po, ali je morala opet da uči da hoda

Lin je rekao da nije jasno zašto se njena bol ponavljala samo noću.

- Ponekad je upravo suprotno - rekao je. Hirurzi su joj preporučili operaciju zbog ozbiljnosti boli i straha da bi tumor mogao uticati na njene noge i uzrokovati paralizu.

- Donela sam glupu odluku - rekla je prisećajući se kako je operaciju odgađala.

Njena porodica je dolazila za Dan zahvalnosti, a ona se brinula da će biti nepokretna nakon operacije, pa je zahvat, posebno nakon što su joj lekari rekli da operacija nije hitna, planirala za decembar, piše The Washington Post. No, u međuvremenu, bol se pojačala, a nije više mogla dobro ni da hoda. Počela je da se brine i zbog toga što su joj lekari rekli da nekada ni nakon operacije bol ne prestaje.

- To nisam mogla da verujem - rekla je.

- Sećam se da mi je suprug rekao da ne mogu da nastavim sve to da radim, ako mi ne bude bolje.

Njena operacija, koja je trebala da potraje nekoliko sati, trajala je samo 90 minuta jer je tumor bilo relativno lako ukloniti.

- Doslovno je izroni - rekla je, kada je mesecima kasnije gledala video snimke operacije koju su hirurzi napravili kako bi mogli podučavati studente medicine.

- Bilo je elegantno, stvarno - naglasila je.

Iako je bol brzo nestala, oporavak od operacije trajao je više od godinu dana. Trebalo su joj tri meseca fizikalne terapije kako bi ponovno stekla sposobnost normalnog hoda. U potpunosti se oporavila. Njen savet drugima koji se suočavaju s dugotrajnom neobjašnjivom boli, pogotovo ako je teška, je jednostavan: Nemojte da radite ono što je ona.

- Mislim da je dugo čekanje za odlazak lekaru bila greška - naglasila je Baker.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Express)