LEKAR OTKRIO: Zašto uvek gledam Fejsbuk preminulih pacijenata!

Lekar Luis M. Profesta radi u bolnici St. Vinsent u Indianapolisu, a na Linkedinu je objasnio zašto najpre ode na Fejsbuk svojih preminulih pacijenata, a tek nakon toga javlja roditeljima da im je dete preminulo.

Post je naslovio "Pogledaću vaš Fejsbuk profil pre nego što vašoj majci kažem da ste preminuli" i privukao je na hiljade pregleda i komentara.

- To me na neki način održava čovekom. Vidite, ja ću im promeniti život, vašim roditeljima. Više nikad neće biti isti, više nikad neće biti srećni. Upravo sada, da budem iskren, vi ste samo bezimeno telo koje nalikuje hrpi mokrih novina koje smo lupali, u njega zabadali igle, ubacivali cevčice u očajničkom nastojanju da vas spasimo. Nema tu emocija, nema života, ničega što mi može reći da ste nekad imali snove i želje. Njima dugujem da nešto naučim o vama pre nego što im se obratim. Ne znam ništa o vama. Dugujem vašoj mami da zavirim unutar vašeg nekad živućeg sveta - objašnjava u svom postu dr. Profeta.

Objašnjava kako ga smrt pacijenata jako naljuti.

- Možda ste slali poruku umesto da ste pazili na put, ili ste bili pijani za volanom umesto da ste pozvali taksi. Možda ste prvi put šmrkali heroin ili druge droge, kušali ste meth ili ste popili tablete za smirenje uz alkohol na studentskoj zabavi. Možda ste samo vozili bicikl bez kacige ili ste zanemarili roditeljsko upozorenje da se ne družite "s tim prijateljem". Možda niste pazili kad ste došli do znaka Stop. Možda ste samo odustali. Možda je bilo vaše vreme, ali verovatno nije - opisuje Profeta svoja promišljanja nastavljajući sa objašnjenjem kako zatim odlazi na društvene mreže tražeći Fejsbuk stranicu svog preminulog pacijenta.

- Zato uzimam izbledelu fotografiju sa vaše vozačke, uzimam svoj pametni telefon, otvaram Fejsbuk i tražim vaše ime. Verovatno imamo nekog zajedničkog prijatelja. Poznajem jako puno ljudi. Vidim da nosite istu ogrlicu i naušnice koje su sad na pultu sa uzorcima, istu kapu ili jaknu koju smo razrezali škarama, tkaninu natopljenu krvlju. Izgleda da ste je nosili na koncertu grupe U2. Čuo sam da je bio dobar koncert. Vidim vaš osmeh, kakav bi trebao biti, boju očiju ispunjenih životom, vaš boravak na plaži, duvanje svećica, Božić kod bake.

Vidim kako stojite uz mamu i tatu kraj table sa imenom vašeg koledža. Odlično, sada tačno znam kako izgledaju dok ću ulaziti u sobu. To mi olakšava, to je jedno pitanje manje koje moram da postavim. Tata vrišti vaše ime, mama čupa kosu i baca se na pod kako bi se sklupčala sa rukom preko glave, kao da se štiti od nekog nevidljivog udarca. Proveravam vaš Fejsbuk pre nego što im kažem da ste mrtvi kako bih se podsetio da govorim o nekome koga vole, o čoveku ili ženi. Time utišavam glas u mojoj glavi koji sada vrišti na vas i urla: Gade, kako to mogao da učiniš ljudima koji te vole - zaključio je dr. Profesta.

Bonus video

(Espreso.co.rs/24 sata.hr)