DRŽIMO DIJETU 7 DANA I CRKAVAMO: Ko pije pivo i vino, ko hasa lepinje, a ko od muke SANJA PALAČINKE? (VIDEO)

Espreso transformacija, u kojoj novinari portala Espreso.co.rs pokušavaju da dovedu svoju linuju do savršenstva, a s ciljem da taj poduhvat bude uspešno realizovan do početka novogodišnjih praznika, počela je prošlog ponedeljka, 15. oktobra.

U pomoć smo pozvali Milana Jovanovića Strongmena, onlajn personalnog trenera.

On je za svakoga od nas sastavio poseban plan ishrane i vežbi, u odnosu na to koliko želimo da smršamo, a njegova aplikacija u kojoj svakodnevno komuniciramo, pomaže nam da ostanemo fokusirani na cilj.

Ovo su iskustva učesnika nakon prve, a i ujedno najteže nedelje:

Staja

Za Strongmenov metod mršavljenja i dovođenja tela u kondiciju odlučio sam se onog dana, pre par nedelja, kad sam ga upoznao. Tad mi je rekao da izgledam kao letnja trava u avgustu. Istog dana dobio sam rezultate šećera, previsoke. Nikad nisu bili viši.

Lampice su se popalile. Dva puta sam u životu držao dijetu po savetima našeg čuvenog nutricioniste, pokojnog Ljubomira Pfafa, i oba puta je dalo rezultate. Prvi put sam skinuo jedno 15 kg za nekoliko meseci, drugi put sam bio manje efikasan.

Krize narkomanske. Dešavalo mi se da ustanem u pola noći, mrtav gladan i kako ne bi poklekao, pobacam svu hranu iz frižidera u kontejner. Pojeo sam jedno 3 tone jabuka tih meseci.

Od momenta kad sam batalio treniranje košarke, a ima tome, gojim se jezivo svako malo. Nikad mi nije bio san da tricepse merim u ogledalu i da se uvučem u što tesniju majičicu, pa ni sad, ali ovog puta vrag je odneo šalu.

Šećer mi je napao ramena, ograničio pokrete ruku do zig hajl nivoa i onda se pojavio Strongi. Prvih nedelju dana prošlo je bez kriza. Svega par puta osetio sam glad, ali to nije ni prineti onim krizetinama iz dana držanja dijeta.

Pokajnički priznajem da sam poklekao: najpre u četvtak i petak u Skoplju na proslavi pet godina novine Sloboden pečat (vino), a onda i dan kasnije u rodnom Vranju (pivo i hleb - a na šta da mažeš ajvar, leba ti?!).

Zamerki posebnih nemam, osim što je Strongmenov fensi jelovnik pravljen za nekog Romana Abramoviča i njegovih pola tuceta kuvara :)

Šalu na stranu, nije baš da jedem brancin s povrćem, punjene šampinjone i salatu od avokada sa spanaćem i orasima, ali jaja, slanina, punomasni sirevi, kačkavalj, meso, povrće i riba moji su najbolji drugari već 7 dana.

Epilog: smršao sam kilogram. Nije nešto, ali do Nove godine biće od mene Strongmenče. Ili makar desetak kilograma mršavija osoba.

Čaba

Odlučila sam se na ovaj veliki poduhvat uz pomoć Strongmena kako bih napokon skinula 13 kilograma viška i kako bih već jednom stala na put lošim navikama.

Do neverovatnih 68.8kg me je dovelo sedenje u kancelariji i pecivo iz obližnje pekare, ali i lenjost. U gradskom prevozu sam uvek gledala da sednem. Kad dođem s posla zavalim se u fotelju uz picu, pepsi ili pivo i tako u nedogled.

Moje mržavljenje je počelo 15. oktobra i nadam se da ću izdržati do 14. januara, kako je Strongmen zamislio. Kažem sebi: "ili ćeš biti debela ili ćeš smršati". Odlučim ovo drugo. I krenem. Tri puta nedeljno vežbe plus ishrana koju je propisao u nadi da ću izdržati.

Prva tri dana bez šećera i ugljenih hidrata su prošli kao od šale. Vežbe sa Strongmenom, salate, jaja, meso, sir, riba i povrće su me održavali sitom.

Došao je taj četvrti dan kad sam zamalo uzela lenju pitu koju je mama spremila za ukućane. Kakav je to napad alavosti bio, da ste mi samo bili blizu! Đavo se javio. Uspela sam da se iskontrolišem. Jedva, ali jesam. Kako? Rekla sam sebi sačekaj 5-10 min. Postavim sebi pitanje: "jesi li stvarno gladna?" Da li je to glad iz stomaka ili samo žudnja za lenjom pitom koja ti je pred očima?

I stvarno, nije bila glad, bila je samo žudnja.

Osvanuo je peti dan. Prepričavam komšinici kako sam sanjala da mažem eurokrem na hleb, kako jedem silne pite i knedle sa šljivama, kako je to bilo poprilicno realistično i da sam srećna što je to samo san. Tog dana i dalje jedem sve kao što je propisao Strongman. Ne odustajem.

Šesti dan. Odlučim da stenem na vagu. Opa! Čak 2,3 kg manje. Iako znam da to nisu kilogrami, več višak vode koju sam počela da izbacujem, bila sam ponosna na sebe.

Sedmi dan. Stomak više nije nadut, nisam otečena u licu , ali su zato počele glavobolje. Nervoza. Opet imam potrebu za pljeskavicom, coca-colom. Opet borba. Ali, kažem sebi, ako sada uzmem parče pice ili pljeskavicu to će biti trenutno zadovoljstvo, a pokajanje ne bih volela da osetim. Ništa. U tom trenutku napad gladi zavaravm saltom i mesom i kažem sebi - neću odustati. Idemo dalje. Do 14 januara.

Boka

Kako mi je protekli period bio najteži u životu do sada, počela sam da pronalazim utehu u hrani. Svesno, ali bez dovoljno volje i snage da se oduprem. Dešavalo mi se da tri dana zaredom posećujem "McDonald's", a u frižideru nije smeo da fali porodični sladoled. Nekim čudom, ugojila sam se samo 5 kilograma za dva i po meseca.

Međutim, shvatila sam da polako gubim kontrolu nad svojim postupcima, posle obilnih obroka moja jedina želja bio je udoban krevet, imunitet mi je opao, stalno sam bila otečena...

Želja da se vratim zdravom životu i treniranju počela je da tinja u meni, a ja sam odlučila da je rasplamsam time što ću se javno obavezati da svoju liniju, a i život, dovedem u red. Jer, sramota je kad pred svima kažete da ćete nešto uraditi, a onda pognute glave morate da priznate da ipak niste uspeli.

Moja početna - kilaža 65 kilograma, cilj - 59-60kg. Na visinu od 176 to i ne zvuči toliko strašno, ali kad se gojim, nažalost mi sve ide u stomak, što na moje uske kukove ne izgleda lepo. Pritom su sve farmerke koje imam počele da me stežu i shvatila sam da ako tako nastavim, uskoro neću moći ni da ih zakopčam.

Strongmen je za mene izradio posebnu dijetu i program vežbanja s kojim sam startovala 15. oktobra.

Nije bilo lako prešaltati se na zeleniš i meso, nakon svih testa, pljeskavica, pica, kineske hrane..

Prva tri dana mi je bilo užasno teško. Jedini trenuci u kojima nisam razmišljala o hrani bili su kada spavam, a i tad mi se dešavalo da sanjam kako u restoranu naručujem palačinku, a oni mi ruše svet rečenicom da ih prave samo do 21h.

S druge strane, vežbanje mi je veoma prijalo, pa i pored blage upale mišića, imala sam želju da uradim i više od zadatog. Primetila sam i da nakon svakog treninga imam manju želju za hranom.

Nakon tri dana stala sam na vagu koja je pokazala 64kg. Bila sam presrećna i ujedno motivisana da nastavim dalje. Mislim da su mi naredna četiri dana upravo zbog toga i lakše pala, jer me je rezultat truda koji sam ugledala na vagi, motivisao da nastavim.

Meso, povrće, razne kombinacije začina i ukusnih sastojaka... Mislim da bih mogla da se naviknem na ovu ishranu!

P.S. Moram da priznam da sam juče u jednom trenutku posustala, tačnije pojela sam lepinju, toplu i mekanu, kojoj nisam mogla da odolim. Da se odmah opravdam, to je zasluga PMS-a, i ponosna sam što sam ga iskontolisala do te mere da nisam posegnula za nečim slatkim, što je redovna procedura u tim danima.

A ovako je Strongmen prokomentarisao naš dosadašnji napredak:

BONUS VIDEO:

Espreso intervju - Milan Jovanović Strongman