OVO JE NAJVEĆA OPASNOST PO ČOVEKA: Legendarni psihijatar je još 1959. godine OTKRIO recept za sigurnu SREĆU!

Legendarni švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung (26. jul 1875. – 6. jun 1961.) zajedno sa Frojdom, smatra se ocem moderne analitičke psihologije u kojoj se razlikuju kolektivno i lično nesvesno. Njegova gledišta izgleda da ne zastarevaju.

On je razvio pojam "kolektivno nesvesno", kao jedan od uticaja na nastanak i razvoj ličnosti. Pod tim je podrazumevao opšte predispozicije koje su karakteristične za sve ljude ili određene grupe ljudi. Sva ljudska bića imaju neku zajedničku težnju u duševnom smislu (kolektivno nesvesno) koje sačinajva više arhetipova. Poznata je i Jungova tipologija ličnosti.

Te 1959. godine, BBC je imao seriju neobičnih intervjua koji su za cilj imali da "skinu maske javnih ličnosti", piše sajt BrainPickings. Sa Džonom Frimenom razgovarao je o obrazovanju, religiji, svesnom, ljudskoj prirodi i svom temperamentu, koji se razlikovao od Frojdovog.

Psihološki tip nije nešto statično – menja se u skladu sa kursom života", tvrdio je Jung.

On dalje brani psihologiju kao oruđe sa najviše potencijala za razumevanje ljudske prirode i koje može da spasi čovečanstvo od sebe:

Potrebno je da bolje razumemo ljudsku prirodu, jer jedina opasnost koja postoji je čovek sam – on je velika opasnost, i mi smo bedno nesvesni toga. Ne znamo ništa o čoveku – ili vrlo malo", rekao je čuveni naučnik.

Prenosimo delić intervjua:

Frimen: Kako svet postaje sve tehnički efikasniji, čini se da je za ljude sve potrebnije da se ponašaju kolekivno i kao zajednica. Da li sada mislite da najveći stepen ljudskog razvitka može da bude da potopi svoju individualnost u nekoj vrsti kolektivne svesti?

Jung: To je teško ostvarljivo. Mislim da će biti reakcija - reakcija će se suprotstaviti tom zajedništvu… Jednom će biti reakcije i vidim kako dolazi, kada mislim o svojim pacijentima, svi oni traže svoju egzistenciju i žele da osiguraju egzistenciju protiv tog kompletnog raspršivanja u ništavlo ili u besmisao. Čovek ne može da podnese besmisleni život.

U knjizi "Sećanja, snovi, razmišljanja", Jung piše da je zadatak svih nas da postanemo svesni pritiska nesvesnog.

Niti treba da budemo uporni u nesvesnom, niti da se poistovetimo sa elementima nesvesnog u svom biću i tako izbegavamo svoju sudbinu, već da stvaramo sve više svesnog. Koliko možemo da uočimo, jedina svrha ljudskog postojanja jeste da upali svetlo u tami gole egzistencije. Može se pretpostavti da baš kao što nesvesno utiče na nas, tako se i povećava uticaj našeg svesnog na nesvesno", zaključio je Jung.

(Espreso.co.rs/Bizlife.rs)