ONI REDOVNO KOMBINUJU TRENING I PUŠENJE KANABISA: A evo i šta se krije iza ove prakse

Tipična sreda uveče. Posle dugog trčanja, Endru (pseudonim), koji radi za digitalne medije u Njujork Sitiju, sprovodi svoju standardnu rutinu posle trčanja. Kao i većina trkača/ica, on će se na brzinu iskulirati, istegnuti, popiti vode, i eventualno uzeti nešto od grickalica namenjenih za posle treninga, ali razliku od drugih trkača/ca, on će takođe i zapaliti džoint.

Strastveni trkač i biciklista čiji trkački rezime uključuje i Amsted 100 milja Ultra, obično zapali džoint neposredno pre svojih atletskih aktivnosti i otprilike sat/dva nakon istih.

Endru nije usamljen u svojoj rutini – zapravo, kombinovanje kanabisa i trčanja je postao andergraund trend kod dugoprugaša. Ultra trkači/ce, kao što su Averi Kolins i Džen Šelton, su javno priznali da trče pod dejstvom marihuane. Tu je i bivši profesionalni trkač i zagovornik korišćenja kanabisa, Kris Barnikliz Los Anđelesa, na Tviteru poznat kao „Svedski najbrži duvač“. Postoje i grupe trkača/ca koje zagovaraju korišćenje kanabisa, kao što je „Trčanje na travi“ iz Denvera, a cilj im je da ostanu u formi i uz to edukuju javnost o kanabisu. Onlajn zajednice kao što je Cannafit i Normal Athletics, takođe promovišu kombinaciju kanabisa sa zdravim životom.

Da sportisti konzumiraju travu nije nikakva vest. Od profesionalnih hokejaša do elitnih LSD trkača sve češće čujemo koji su sve benefiti korišćenja marihuane, ne misleći pri tom na klasični doping koji vam omogućava da budete brži i bolji od konkurencije, već oni prednost daju efektima marihuane na oporavak tela, jer ona ublažava bol, a nekima pomaže i da se bolje fokusiraju.

Kakva su iskustva onih koji već neko vreme konzumiraju ovaj interesantan miks?

Karolina Ford (pseudonim) je 2013. počela da uzima marihuanu kao dopunu u svojim dužinskim treninzima. Fordova, dvadesetosmogodišnjakinja, koja se bavi odnosima sa javnošću i živi u Njujorku, tada se spremala za svoj prvi ultramaraton od 100 milja. Ubrzo je shvatila da je vreme koje provede na nogama tokom treninga postalo dosadno i nelagodno. Tipični treninzi dužine mogu da traju i do četiri/pet sati, dva dana zaredom. Pomislila je da bi joj trava te treninge učinila podnošljivijim.

„Obukla bih svu trkačku opremu, na vratima uzela 3-4 dima iz bonga i krenula da trčim.“ Kao nervozna trkačica, kako samu sebe opisuje, Fordova je imala problema sa varenjem hrane koju bi uzimala tokom trčanja, a koja joj je bila preko potrebna uzimajući u obzir hiljade kalorija koje bi sagorevala tokom treninga dužine. Pored smirivanja živaca, kanabis joj je otvarao apetit tako da je mogla adekvatno da se hrani.

Kako Fordova navodi „Trčanje dok sam naduvana je za mene terapeutsko iskustvo. Pomaže mi da osetim mikro pokrete u svom telu i da im se prilagodim kako bih poboljšala formu.“

Ultraš iz Kolorada, Averi Kolins, često se takmiči na trkama od sto milja i više. Kao i Fordova, počeo je da uzima THC tokom svojih treninga pre četiri godine, uglavnom putem hrane koja sadrži THC („specijalni kolačići“, brauniji sa marihuanom i sl, u daljem tekstu zvaćemo ih zalogaji), a povremeno koristi elektronsku cigaretu koju nosi sa sobom tokom trčanja.

„Ono što sam prvo primetio je da nisam mario za brzinu kojom trčim. Bio sam ispunjeniji i srećniji svakim narednim treningom, i shvatio sam da jednostavno više uživam u trčanju.“ Kolins redovno koristi kanabis kao suplement tokom trčanja, a tvrdi da to radi i većina ultra trkača koje poznaje: „Iskreno, ne znam kada sam poslednji put upoznao ultraša koji nije korisnik kanabisa.“

Tajler Hrst, pisac, trkač i kanabis entuzijasta iz Portlanda, već sedam godina redovno koristi kanabis. On ga uglavnom unosi pre LSD vikend treninga, putem Skviba, malih i za skladištenje lakih „zalogaja“ (u svetu postoji čitav asortiman hrane za trčanje koja sadrži kanabis).

„Sjajno je trčati kroz polje, preko mosta, po šumi, uz planinu, a biti potpuno svestan svog okruženja. Oporavljam se brže u poslednjih par godina, a trčim veće dužine i hranim se isto.“ Hrst kaže da mu kanabis pomaže kod opuštanja mišića, olakšava mu rolanje i istezanje posle trčanja.

Šta kaže nauka – Vaš mozak na Meri Džejn

Da se na brzinu podsetimo kako trava funkcioniše: kada konzumirate marihuanu – na bilo koji način, džoint, elektronska cigara ili putem hrane – njeni hemijski elementi deluju na receptore u vašem mozgu koji regulišu bol, emocije, apetit i memoriju. Komponenta zvana kanabinoid (CBD), koja se nalazi u kanabisu, nije psihoaktivna ali doprinosi tom mirnom i opuštenom osećaju. Međutim, druga važna komponenta, tetrahirdokanabinol (THC), je psihoaktivna i generiše osećaj euforije, oslobađa inhibicije, a može da izazove pospanost i smanjenje fokusa.

I dok nam konzumiranje trave neposredno pre trčanja možda ne zvuči baš kao najpametnija ideja, ispostavlja se da naše telo, nakon treninga, prirodno proizvodi slična jedinjenja kao ona koje se nalaze u kanabsu. Istraživanja pokazuju da se, posle treninga, u krvotoku ljudi nalazi visok nivo anandamida, kanabinoid koji proizvodi naše telo.

Dakle, unošenje kanabisa oponaša prirodni proces povećanja endokanabinoida izazvanog vežbanjem, kaže Dordži Gerdman, pomoćnik profesora biologije na Ekerd Koledžu. „Radost trčanja – izazvana bilo konzumiranjem marihuane ili prirodno – može smanjiti distrakciju i pomoći da vežbanje ne bude samo sredstvo za postizanje cilja, već i uživanje.“

Svetla strana meseca – koristi od kanabisa

U kompetativnom svetu, neretko vidimo da trkači koriste najrazličitije stvari kako bi poboljšali svoje performanse, bilo da su to kompresione čarape, ledene kupke, pa čak i ispijanje tečnosti iz turšije(kiseli krastavci) tokom trke. Ali da li im korišćenje marihuane zaista može dati bilo kakvu prednost?

Mali je broj studija koje se bave efektima kanabisa na sportiste, a i one koje su nam dostupne, fokusiraju se na negativne efekte, kaže Amanda Filding, direktorka Baklej Fondacije, neprofitne organizacije iz UK koja istražuje dejstva raznih droga i zagovara promenu zakona u vezi sa njima. Veliki broj zagovornika kanabisa, kao i manji broj studija, ističu prednosti kombinovanja trave sa trčanjem.

Fidling npr. ističe da trava pomaže sportistima da se opuste pre i posle takmičenja. Sportisti koriste kanabis zbog njegovog pozitivnog dejstva na anksioznost kao i na opšte psihofizičko stanje. Takođe im pomaže da mirnije spavaju pred samu trku. Ona, međutim, savetuje da se izbegava uzimanje trave neposredno pred trku jer može uticati na koordinaciju pokreta.

Neke druge studije, pak, ukazuju da kanabis utiče na povećanje oksigenacije tkiva, poboljšanje vida i koncentracije, pomaže sportistima da zaborave prethodna traumatična iskustva u vezi sa trkom (kao što su npr. pad ili neka povreda), smanjuje grčeve u mišićima, i pomaže u smanjenju bola. Ponekad čak podstiče i impulsivne reakcije, bez uticaja na rasuđivanje, što u trejl trčanju ne mora uvek da bude mana, već prednost. Nije čudo da se sve više sportista okreće ka marihuani. Istraživanja pokazuju da je marihuana zamenila duvan i sada je na drugom mestu najčešće korišćenih droga među sportistima, odmah iza alkohola.

Prošlogodišnji pregled 15 studija objavljenih u proteklih 40 godina pokazuje da THC ne utiče na poboljšanje aerobnih performansi ili na povećanje snage, ali kod nekih ljudi ublažava astmu izazvanu vežbanjem. „Primetili smo poboljšanja u kapacitetu pluća, ali su ona veoma mala i daleko su od uverljivih“, navodi Mič Erlivajn, profesor psihologije na Državnom univerzitetu u Njujorku i autora knjige „Razumevanje marihuane“.

Ipak, istraživači naglašavaju da je potrebno još mnogo istraživanja kako bi se utvrdili efekti koji poboljšavaju performanse. Nažalost, striktni zakoni vezani za kanabis otežavaju istraživanja u toj oblasti, objašnjava Filding, a kanabis koji je dostupan nije regulisan i konzistentan. „Količine CBDa i THCa, dve najvažnije komponente kanabisa, variraju, a to može da ima različite efekte na pojedinca“. A da ne pominjemo da dve različite vrste kanabisa, Indika i Sativa, imaju potpuno drugačije delovanje na pojedinca (Indika ima umirujuće dejstvo, dok Sativa stvara energetski bust te je većina sportista preferira).

Tamna strana meseca – negativni efekti kanabisa

Je li bezbedno? Ne baš. Kao što je već rečeno, potrebno je više istraživanja za potpuno razumevanje efekata kanabisa, bilo tokom trčanja ili generalno. THC hoće i da ubrza puls, što kod trkača može da izazove veći nivo zamora ili da umor nastupi ranije nego kada nisu pod dejstvom marihuane.

Svima nam je poznata činjenica da pušenje šteti našim plućima. Iako pušenje trave nosi manji rizik od oštećenja pluća u odnosu na duvan, dim marihuane ipak sadrži brojne kancerogene supstance i povezan je sa povećanom verovatnoćom od hroničnog bronhitisa. Dakle, pušenje trave nije najidealniji metod unošenja kanabisa. Umesto toga, trkači bi mogli da ga unose putem hrane, sprava koje koriste paru (elektronske cigare, bongovi i sl.) ili putem oralnih medikamenata. Ove alternativne metode ne štete plućima i ne dovode do izlaganja štetnih supstanci koje se nalaze u dimu (unošenje kanabisa putem pare je dokazano najzdraviji način konzumiranja), ali zato imaju jače efekte koji traju duže (i do 10 sati). Drugim rečima, budite oprezni.

Kada je konzumiranje kanabisa kroz hranu u pitanju ni to nije najsigurniji metod: „Dejstvo kanabisa koji unosimo kroz hranu nastupa kasnije, a pored toga, »zalogaji« variraju u jačini, što sve dodatno otežava doziranje“, Filding skreće pažnju na to da nije retko da ljudi preteraju jer ne uspevaju da odrede pravu dozu.

Tu su još i oni momenti na koje su nas roditelji upozoravali. Istraživanja pokazuju da kontinuirano korišćenje kanabisa može uticati na kratkotrajnu memoriju, a dovodi se čak i u vezu sa smanjenjem IQa. Pored navedenog, neki ljudi su imali iskustva paranoje ili ekstremne anksioznosti pod dejstvom marihuane – ne baš sjajan recept za postizanje PBa.

Teme za debatu

A da, ima i ta sitnica da je marihuana ilegalna. Medicinska marihuana je legalna u nešto više od 25 zemalja, ali zakoni se brzo menjaju i sve veći broj zemalja dekriminalizuje korišćenje ove biljke.

Ipak, za sada, bilo koji sportista/kinja koji konzumira marihuanu ne može biti elitni takmičar/ka obzirom da je kanabis zabranjen od strane Svetske doping agencije.

Međutim, ne slažu se svi sa tom klasifikacijom. „Ne mislim da bi kanabis trebalo uvrstiti u droge koje poboljšavaju performanse“, navodi Gerdman.

„Postoje aspekti kanabisa koji unapređuju fokus sportiste tokom treninga, ali to nije isto kao i ubrizgavanje hormona koji uvećavaju broj krvnih zrnca ili stimulišu rast mišića. Dobra ishrana poboljšava performanse, ali prirodno – kanabis je bliži toj strani skale“

Tekst je nastao na osnovu Runners Are Using Weed to Make Long Runs Less Miserable i Why More Athletes Are Turning to Weed.

BONUS VIDEO: ONA JE FITNES KRALJICA: Svoje telo je dovela do savršenstva, a ima jedan SAVET za vas!

(Espreso.co.rs/Trčanje.rs)