Šahisti žive čak 14 godina DUŽE od ostalih ljudi! NIKO NE ZNA ZAŠTO!

Ako je verovati nekim primerima iz prošlosti, šah je jako stresan sport. Tokom šahovske olimpijade, održane 2014. godine u Norveškoj, jedan šahista je preminuo za vreme finalnog meča. Samo nekoliko sati nakon toga, drugi je pronađen mrtav u svojoj hotelskoj sobi. 2000. godine dvoje šahista je umrlo na jednom turniru u Finskoj.

Da li je igranje šaha toliko stresno da može biti jako štetno, pa čak i smrtonosno?

Čini se da ipak nije tako, piše The Conversation.

Podstaknuti upravo ovim primerima, stručnjaci su sproveli istraživanje kojim su pokušali da utvrde kako igranje šaha utiče na dugovečnost igrača, šahista. Rezultati koje su otkrili mogli bi vas iznenadi. Šahisti tako, u proseku, žive 14 godina duže od 'običnih' ljudi. I to posebno velemajstori.

Uporedili su podatke šahista i osvajača olimpijskih medalja kako bi mogli da utvrde u čemu je tajna dugog života - umu ili mišiću.

Jedan od autora studije je i David Smerdon, naučnik, akademik i šahovski velemajstor. Velemajstori i olimpijci su igrači i sportisti s najboljim postignućima u svojoj profesiji. Uporedili su podatke 1700 velemajstora, 15.000 osvajača medalja na OI i životni vek ljudi u zemljama iz kojih dolaze.

I tako su otkrili da velemajstori prosečno žive 14 godina duže u poređenju s ostalom populacijom, posebno u zemljama poput Rusije. Vrhunski šahisti imaju sličan uzorak dugovečnosti kao i olimpijci. Podaci iz studije pokazuju da se stopa preživljavanja u odnosu na opštu populaciju povećala s vremenom za oba skupa i po sličnim stopama.

Činjenica da veliki broj šahista uživa u dugovečnosti kao i veći broj Olimpijaca iznenadila je naučnike, koji se tako pitaju šta je razlog tome? Popularnost 'umnih sportova' iz dana u dan raste pa se postavlja pitanje jel li poznavanje, igranje ovog sporta zaslužno za njihovu dugovečnost ili je posredi nešto drugo.

Šahisti obično sede dok igraju, pa je lako pretpostaviti da vode sedelački i manje aktivan način života, ali poljska studija pokazala je da su šahisti u boljoj telesnoj kondiciji od većine populacije. Postoje i dokazi da društvene igre mogu umanjiti rizik od demencije, jednog od glavnih uzročnika smrti.

Poznato je i da veća inteligencija blagonaklono utiče i na dugovečnost, ali povezanost inteligencije i šaha nije potpuno sigurna. Različite studije nisu uspele da pronađu vezu između superiornosti igrača i različitih intelektualnih dimenzija, uključujući i selektivnu pažnju, inhibiciju i izvršnu kognitivnu funkciju, logičke i računarske veštine, vizuelnu memoriju i složeno planiranje.

Titula velemajstora može povećati očekivano trajanje života kroz psihološke, socijalne ili ekonomske podsticaje. Tako su podaci pokazali da su velemajstori u Istočnoj Evropi imali veće šanse za preživljavanje od onih u Severnoj Americi ili Zapadnoj Evropi. Možda je ključnu ulogu u tome odigrala i visina velemajstorskih prihoda koja varira od zemlje do zemlje.

Isak Asimov je jednom napisao da se "u životu, za razliku od šaha, igra nastavlja i nakon šah mata". Ne samo da se igra života nastavlja već i može biti jako zanimljiva i duga, zato ako niste dosada, krenite se baviti šahom. Sigurno vam neće naškoditi.

BONUS VIDEO: DA LI STE IKAD BILI U PRAŠUMI Ne propustite priliku da vidite kako DANAS izgleda smrznuti vodopad i Perućica

(Espreso.co.rs/Express.hr)