Dajete svoje stvari drugima? 3 greške koje nikako ne smete činiti

Zahvalna sam što obitelji mogu ponuditi nešto drugačije. Otvaram kutiju sa smesom za kolače, i radujem se. Kolači su za naš luksuz. Posežem za velikom posudom, i toliko sam srećna da bih pevala. Možda će sve biti u redu. Istresam smesu u posudu, i osećam miris vanile. Razbijam jaje i tek onda primećujem mali taman trun u beloj praškastoj mešavini. Gledam bliže i vidim da ih ima još. Bube! Ova kutija je puna sitnih buba.

Datum isteka ovoj kutiji bio je prošle godine. Bacam sve u smeće. Osećaj da želim zapevati me je napustio. Osećati se siromašno nije dobar osećaj. Brišem suze pre nego ih moja mala ćerkica vidi. Osećam se siromašno samo određenih dana, a ovo je jedan od njih. “Mislim da ću napraviti nešto drugo,”. “Zašto?”, pita ona. Lažem je i kažem: “Jer tako želim.” Biti zahvalan je ponekad teško. Boreći se da ostanem zahvalna pitam se: Zašto neki ljudi daju ono čega se žele osloboditi?

Kako bi se osećali da su oni ti koji to primaju? Nije li Isus rekao da dajemo kao da dajemo Njemu? Sećam se još jednog odlaska u prostore humanitarne pomoći. Volonter koji sedi za stolom beleži moje informacije i traži od mene da sednem u čekaonicu. Kad su me prozvali, bila sam prva u prostoriji. Postavka u dve prostorije ličila je na trgovinu. Na policama su razne vrste konzervirane robe. U drugom delu vidim kutije žitarica, keksa, krekera. Na nekim policama su mali komadići papira na kojim piše: Ne više od 2 konzerve za po porodici sa 3-4 člana Dok me volonter gleda, ja uzimam dve konzerve. Ona kaže: “Ne, možete uzeti samo jednu konzervu, imate dve osobe u porodici.” “Imam tri osobe u porodici,” izgovaram tiho. Počinje se raspravljati, a zatim proverava moju karticu s informacijama. “Oh, da u pravu ste.” Osećam se kao da su me uhvatili u krađi, osim što nisu. Prelazimo u deo s higijenskim potrepštinama. Mogu izabrati samo jedno, bilo papirne ubruse, toaletni papir, ili salvete. Biram toaletni papir. Gledam kako uzima paket s četiri paket rolne i otvara ga. Stavlja jednu rolnu na policu i pruža mi tri. Jedva sam u stanju da gledam. Čujem samo fragmente onog što mi govori. “… sve pecivo koje želite … možete uzeti dve kutije žvakaće gume ili dve čokoladice po detetu …” Pretvaram se da ništa ne osećam i nastavljam da hodam. Zahvaljujem joj i guram metalna kolica ka mom autu. Buka kolica koja škripe čini tih odlazak nemogućim. Nadam se da neću videti nikog koga poznajem. U trenutku kada otvaram prtljažnik, moje suze ne prestaju. Nikad se ovde ne želim vratiti. Vraćajući kolica, vidim prijateljicu koja tamo radi. “Što nije u redu?”, pita ona, videvši moje lice. Govorim joj moje iskustvo dok suze i dalje padaju. “Mislim da ovo više ne mogu. Zamalo nisam vratila hranu. Ali , želim da znaš, zahvalna sam za svu hranu koju smo odavde ikad primili. ” “Žao mi je”, kaže ona, “molim te dođi ponovo.“ Mesec dana kasnije … Došlo je vreme. Da opet odem do humanitarne pomoći? Kroz glavu mi prolaze različiti scenariji, ali na kraju sam odlučila probati još jednom. Nešto je različito. Nitko ne otvara paket toaletnog papira kako bi izvadio jednu rolnu. Nitko ne dovodi u pitanje što sam uzela dve konzerve supe. Osećam da je ono što sam rekla uvaženo. Teško je biti osoba koja je u potrebi. Tužno je da živimo u svetu u kojem neki ljudi određuju vrednost drugih po tome što je on ili ona ima. Njihova filozofija može biti: “Ako imate malo, vredite malo.” Ali Bog ne određuje našu vrednost na taj način. Mi smo vredni jer smo Božji. Misionarski par koji živi u inostranstvu dobiva paket pomoći od nekog iz njihove matične crkve. Osećali su se uzbuđeno gledajući svaki predmet u kutiji. Dok nisu otvorili malu posudu zataknutu u dnu. Sadržaj? Komadići sapuna. Pokraj njih je bila mala limena kutija ispunjena iskorištenim vrećicama čaja. Nepotrebno je reći, ovaj par je obeshrabren.

Lako je napraviti greške kada dajemo. Lako je umisliti da osoba treba biti zadovoljna što god dobila. Pobrinite se da pri davanju izbegavate sledeće: 1. Ne dajte ono što treba baciti u smeće Ponekad se moramo zapitati: “Da li bismo ovo želeli za našu porodicu?” Ako ne, to treba ići u smeće. Zapamtite, trebamo davati kao da dajemo Gospodinu. 2. Kad dajete ne očekujte ništa za uzvrat Kada dajemo besplatno, nemamo očekivanja. Božja spasenje je dar. Bog je dao, iako će neki odbiti njegov dar. Ako smo razočarani time kako drugi primaju naše darove, možda treba da u svom srcu proverimo očekujemo li nešto natrag. 3. Nemojte davati samo kad drugi za to znaju Ako ne možemo dati anonimno s vremena na vreme, možda naši motivi nisu dobri. Bog nam govori u Mateju 6,3 da naša ruka ne smeju znati što druga čini. Davanje nije predstava za publiku. Primanje dara može učiniti da se osoba oseća voljenom. Može učiniti da se osećaju posebnim. Možda, ako naučimo da dajemo kao što daje naš Otac, ljudi mogu osetiti Njegovu ljubav. A zar to nije glavni razlog davanja?

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Majka joj je jedna od NAJLEPŠIH žena na svetu, ali NJENA LEPOTA će vas očarati!

(Espreso.co.rs/Infpult.com)