ZABLUDA
U OVAJ MIT O MRŠAVLJENJU SVI VERUJU: Konačno je razbijen, a evo šta je prava ISTINA!
Ako se pitate da li želudac može da se proširi ili smanji zavisno od toga koliko jedemo, odgovor je sledeći: povremeno prejedanje neće trajno proširiti želudac i nećete biti gladniji
Želudac je elastičan, mišićav organ i kada u njega unesemo veću količinu hrane ili tečnosti, proširi se kako bi u njega stalo sve što smo uneli. Ipak, želudac se proširi samo privremeno. Nakon što ono što smo konzumirali prođe kroz želudac i nastavi svoj probavni put, želudac počinje da se smanjuje, odnosno da se vraća u normalnu veličinu.
Želudac se može povećati i do tri puta
"Ukoliko želite da smanjite elastičnost želuca, a time i da jedete manje najvažnije je da prestanete da se prejedate i smanjite unos kalorija.
NE PROPUSTITE
Dakle, ako se pitate da li želudac može da se proširi ili smanji zavisno od toga koliko jedemo, odgovor je sledeći: povremeno prejedanje neće trajno proširiti želudac i nećete biti gladniji. Ipak, neka istraživanja ukazuju na to da smanjen unos hrane s vremenom može smanjiti kapacitet želuca, verovatno zato što zidovi želuca postanz manje rastegljivi (i obrnuto kod debljanja). Dakle, nije tačno da nam se poveća ili smanji želudac, već se poveća ili smanji elastičnost želuca. Najbolja potvrda za to je činjenica da gojazni judi u globalu nemaju veće želuce od mršavijih ljudi. Prazan želudac je kao organ uvek iste veličine i ima zapremninu od samo 75 mililitara. Ipak, elastičan je poput balona i može višestruko da poveća svoj volumen. Normalno se kod konzumacije hrane proširi do zapremnine od jedne litre, a nakon (pre)obilnog obroka i do dve litre, ističe gastroenterolog, prof. dr. sc. Milorad Opačić iz zagrebačke Poliklinike Amruševa.
Kada želimo da jedemo, mozak šalje signal želucu da je hrana na putu. Mišići želuca tada se opuste i želudac se pripremi na to da će se napuniti hranom. Kada hrana prođe kroz probavni trakt, želudac se vrati u prvobitnu veličinu. Ukoliko želite da smanjite elastičnost želuca, a time i manje jedete, najvažnije je da prestanete da se prejedate i da smanjite unos kalorija. U jednoj studiji gojazni ispitanici bili su ograničeni na 1000 kalorija dnevno tokom jednog meseca i u tom periodu kapacitet želuca smanjio im se za 36 posto.
Mozak kao drugi želudac
Iako hrana koju jedemo prolazi kroz želudac, i mozak ima veliki uticaj na osećaj gladi, sitosti i konzumaciju hrane. Kada se želudac tokom jela proširi do određene granice, šalje mozgu signal da više niste gladni. S druge strane kada prejedanje i jedenje izvan granice osećaja sitosti postane redovno, taj prirodni refleks oslabi. Brzina kojom jedemo takođe utiče na to kako želudac šalje signale mozgu. Mozgu treba neko vreme da shvati da smo siti, pa kada jedemo brzo lakše se prejedemo jer mozak ne stigne da "shvati" da smo siti.
Bez obzira na to da li želite da povećate ili smanjite elastičnost želuca, volumen hrane pri tome ima veliki značaj.
Na primer, kada jedemo čips, konzumiramo puno kalorija, ali malo volumena. S voćem i povrćem, s druge strane, unosimo namirnice većeg volumena, ali s manje kalorija. A s hranom većeg volumena lakše ćete napuniti želudac nego s hranom manjeg volumena kao što je čips. Postoji i dijeta bazirana na konzumiranju "voluminozne" hrane, odnosno na namirnicama bogatima vodom kao što su voće, povrće, supe i potaži koji će nas zasititi bez unosa prevelikog broja kalorija. Ako mislite da vam se elastičnost želuca proširila i stalno ste gladni:
1. Povećajte unos "voluminozne" hrane.
2. Jedite pet manjih obroka dnevno.
3. Jedite sporo.
BONUS VIDEO: Maja Gazdić (SNS), Espreso intervju
(Espreso.co.rs/Zadovoljna.dnevnik.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
