Ova stvar je 200.000 puta prljavija od daske za WC šolju, a nalazi se u KUHUNJI!

Nema ništa lepše od čiste, sređene kuće. Međutim, mnogi preteruju, pa želja da sve bude "pod konac", postaje opsesija. Hemikalije, antibakterijska sredstva, i ostali proizvodi namenjeni čišćenju kuće, upotrebljavaju se mnogo više nego što bi trebalo.

Da li je ipak naša kuća i pored svih tih sredstava zaista čista i sigurna?

U nekim situacijama, oprez je zaista neophodon kao, na primer, kada koristite sirovo meso. Dodatna opreznost je neophodna, kako se eventualne štetne bakterije ne bi raširile po čitavom prostoru. Zbog toga bi trebalo preispitati i staru naviku pranja pileta pre nego se stavi u lonac na kuvanje, piše BBC.

Bacanje para

Koliko dobro čistimo ostale površine u kući?

Da bi se dobio odgovor na to pitanje, tim BBC-jeve emisije 'Trust me, I'm a Doctor' angažovao je tri porodice i dao im pokretnu kuhinjsku radnu ploču.

Učesnici emisije su u početku morali temeljno da obrišu površinu radne ploče antibakterijskim maramicama, nakon čega su mogli normalno da je koriste. Poenta testa je bila da vide koliko dugo će ploče ostati čiste i bez bakterija.

Nakon izvesnog vremena, na analizu u laboratoriju su poslati brisevi ploča iz raznih etapa njihovog korišćenja.

'Prvi bris je uzet otprilike sat vremena nakon početka korišćenja radne površine i već tada je bilo moguće videti dokaze o razvoju bakterija i gljivica', rekla je mikrobiološkinja Lin Dover.

Iz toga proizilazi zaključak da se mikroorganizmi na radnoj površini pojavljuju odmah nakon čišćenja antibakterijskim sredstvom.

'Uzorak uzet nakon 12 sati pokazuje dramatičan porast broja bakterija i različitih vrsta buđi.'

Stoga dobro razmislite kada sledeći put posegnete za nekim skupim sredstvom za čišćenje, jer očigledno uzalud bacate pare, a i vreme utošeno na čišćenje. Bakterije i gljivice će se nedugo nakon čišćenja ponovo pojaviti na radnoj površini, neke od njih su potpuno bezopasne, a druge čak i korisne u održavanju zdravlja.

Kvake i držači

Da li ste znali da su radne površine, kojima u posvećujemo najviše pažnje, uglavnom mnogo čistije od nekih drugih delova kuhinje?

Studija koju je sproveo NSF Internacional, uključila je 22 porodice koje su zamoljene da kroz period od 30 dana uzimaju briseve s kuhinjskih površina, mobilnih telefona, kvaka na vratima i sličnih mesta kako bi bilo moguće napraviti analizu koja bi pokazala koja su mesta najzagađenija koliformnim bakterijama (uključujući i Ešerihiju koli).

Rezultat koji su dobili - najviše takvih bakterija bilo je na sunđerima i krpama za čišćenje.

Čak 75 % sunđera za pranje suđa bilo je kontaminirano koliformnim bakterijama. Osim njih, ove bakterije su pronađene i na drugim mestima:

• 45 % kuhinjskih odvoda
• 32 % radnih površina
• 18 % dasaka za sečenje

Pored kuhinje, analizirane su i površine u kupatilu, a koliformne bakterije nađene su na 27 posto držača za četkice za zube i 9 posto ručkica od ormara.

Međutim, većina koliformnih bakterija nije naročito opasna, ali njihovo prisustvo pokazuje nedovoljnu čistoću i prisustvo fekalnih bakterija. Ove bakterije u kuhinju ne dospevaju zbog kontakta sa ljudskim izmetom, već preko sirovog mesa koje je zagađeno ovakvim bakterijama.

Da li ste znali na kom mestu u vašoj kući se nalazi najviše bakterija?

Verovali ili ne, u pitanju su - kuhinjske krpe. Kako su uvek mokre ili vlažne, predstavljaju najpogodnije mesto za razmnožavanje bakterija.

Doktor Čak Gerba, prosefor mikrobiologije na Univerzitetu Arizona, slaže se da su kuhinjski sunđeri i krpe među najprljavijim predmetima u svakom domaćinstvu.

Njegova studija je pokazala da prosečna daska za WC ima oko 50 bakterija po četvronom inču (6,5 cm2), dok na istoj površini sunđera ili kuhinjske krpe ima između milion i deset miliona bakterija.

To znači da je vaša kuhinjska krpa oko 200.000 puta prljavija od daske za WC šolju!

BONUS VIDEO: Anita Mitić, Espreso intervju

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)