pivska mladost!
TWO BEERS OR NOT TWO BEERS?
Kao i sva normalna deca, rođen sam u devetom mesecu, to jest u septembru, u prvoj polovini prošlog veka...
Kao i sva normalna deca, rođen sam u devetom mesecu, to jest u septembru, u prvoj polovini prošlog veka. Davne - 1946. godine. Kakvu to sad ima vezu sa pivom? Bitnu!
Moja je generacija imala lepšu pivsku mladost!
U to vreme pivo se biralo po flaši (tamna ili svetla), a ne po etiketi (ovo ili ono). Sećam da se da je moj drugar, koji se zvao isto kao ja, zbog prvog slova imena govorio da pije samo pića na „v“: vinjak, vlahovac, viski, votku, viljamovku, vermut, vino, a najviše voli vivo.
U „moje vreme“ nisu postojali u ovoj zemlji zakoni (mislim na one o oglašavanju) ni opominjući kodeksi (mislim na one koje potpisuju korporacije u vezi sa poslovnim ponašanjem). Nije nigde pisalo da se prilikom oglašavanja piva „ne sme pobuđivati utisak da upotreba alkohola pomaže uspehu u društvu, sportu ili seksualnom životu“. Zato smo mi mogli da gledamo oglase kao što je ovaj:
Ili fotografije kao što je bila ova. Nije protiv muškaraca, već – zajedno sa njima. Borba protiv prohibicije. Lepši pol se zalaže za pivo. Njujork, na ulici više od 130.000 ljudi.
Lepo videti. Verujem da ova poruka važi i danas.
Amerikanci su pivsku proizvodnju (i potrošnju) razvili da neslućenih granica. Zbog njih sam iz Njujorka pre četrdesetak godina doneo i jednu praznu staklenu pivsku bocu. Nije bila bitna etiketa, bio je bitan zatvarač: mogla je da se otvori klasičnim pivskim otvaračem, ali je mogao i da se „odšrafi“ čep, pa se boca posle ponovo zatvori istim zapušačem. Predlagao sam tada Fabrici stakla u Paraćinu da proizvodi boce sa takvim grlićem, a jednoj poznatoj fabrici piva da promoviše novu vrstu čepa, u vreme kada je promocija piva bila zabranjena, a čepa nije.
Nisu razumeli.
Nije dobro okretati se stalno prošlosti, mada je još gore zaboravljati je. Zbog toga se ja rado sećam prošlih dana. I profano, i profesionalno. Sedamdesete:
Danas ni ovaj plakat ne bi smeo da bude objavljen. A znam da svi znaju da je za pivo bitno da je – hladno. Uostalom, poruka je jasna: ono mora da bude hladno, ona vrela. Obrnuto – nije baš prijatno.
Podsetilo me to na kafansku šalu iz studentskih dana:
- „Imaš pivo“ – pita on kelnera.
- „Imam!“
- „Je l’ ti hladno!“
- „Jeste!“
- „Obuci nešto i donesi nam dva piva.“
(Vladimir Čeh)
Osnivač Instituta za istoriju oglašavanja
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!