Prvi kondomi nisu bili ni malo prijatni! Navlačili su svašta - od creva do rogova životinja! (FOTO)

Gumene bombone sadrže isti vosak koji se koristi za poliranje automobila! (FOTO) (GIF)

Još dok su živeli u pećinama, muškarci su shvatili da moraju nešto staviti na penis ako ne žele da imaju puno dece ili da žive u apstinenciji. Na svoje penise su navlačili životinjsku kožu, creva pa čak i rogove.

I dok je danas zaštita lagan zadatak, u davna vremena ljudi su se snalazili kako su znali. Ti davni kondomi nisu bili ni približno prijatni i delotvorni kao današnji - muškarci su na svoje penise stvarno navlačili svašta.

Prvi poznati kondomi datiraju 11.000 godina pre nove ere. Njihovi crteži pronađeni su u jednoj pećini u Francuskoj. Stručnjaci kažu da su u to doba muškarci koristili neku vrstu životinjske kože.

Dokazi o upotrebi kondoma pronađeni su i u egipatskim hijeroglifima pa i u grčkoj mitologiji. Nagađaju da su Egipćani zamotavali svoje penise u tanku tkaninu koja zapravo nije štitila od neželjene trudnoće već od uboda buba tokom seksa.

U Grčkoj, na Kritu, je pronađen dokaz o korišćenju neke vrste kondoma za vreme vladavine kralja Minosa. Stručnjaci su uvereni da su tada muškarci koristili kozju bešiku. Drevni Rimljani, takođe, su bili poklonici kozjih bešika, ali i komada creva.

Tokom 15. veka Japanci i Kinezi su imali svoje verzije kondoma - stavljali su se na vrh penisa, a bili su naparvljeni od svega i svačega - životinjskih creva, svilenog papira, rogova pa čak i od oklopa kornjače.

Oko 16. veka širom Evrope je počela da se širi ni malo prijatna polna bolest - sifilis (tada je bila poznata kao ‚‚francuska bolest"). To je bio veliki problem za seksualno aktivno stanovništvo sve dok talijanski lekar Gabriele Falopio nije proizveo svoju verziju kondoma, da bi pomogao u borbi protiv epidemije sifilisa.

Radilo se o lanenoj navlaci za penis natopljenoj hemikalijama koja se vezivala vrpcom da ne bi skliznula sa penisa. Čak je napravio i veliko istraživanje svog izuma na hiljadu učesnika. Niko od njih se nije zarazio sifilisom tokom seksa, čime je dokazao da je delotvoran. Falopio je tako prvi proizveo kondom koji štiti od polno prenosivih bolesti.

Ali, sreća pučanstva nije dugo trajala, crkva je odlučila da se umeša. Katolički teolog Leonardus Lesius je 1605. godine proglasio kondom nemoralnim. Vek kasnije protiv takvog oblika zaštite pobunio se i engleski lekar Daniel Tarner koji je pokrenuo kampanju protiv korišćenja kondoma.

Vodio se parolom da to samo promoviše nesiguran seks podsticanjem muškaraca na više seksualnih partnera.

Ali, uprkos protivnicima kondoma, ljudi su ih prigrlili. Uglavnom su se pravili od creva životinja i postali su naširoko dostupni. Prodavali su ih čak i u pabovima pa i u brijačnicama širom Evrope i Azije krajem 18. veka. Ali, ti kondomi nisu bili jeftini pa su muškarci znali da jedan koristite više puta.

Do 19. veka tržište kondomima je procvetalo. Za pojavu kondoma sličnijih današnjima zaslužan je Čarls Gudjir, mada mu to nije bilo ni na kraj pameti. On je 1839. godine otkrio postupak vulkanizacije nakon osam godina eksperimentisanja sa sirovom gumom. Nedugo nakon toga pojavio se i prvi gumeni kondom - bilo je to 1855. godine, a kondom se mogao koristiti više puta.

Taj prezervativ je lako padao pa se ljubavnici nisu mogli opustiti tokom seksa. Spas se pojavio 1920. godine s izumom lateksa - kondomi su postali prijatniji i prilagodljiviji raznim dimenzijama penisa. Nova revolucija u industriji kondoma dogodila se 1957. godine kada je Durex stvorio prvi kondom sa podmazivanjem.

(Espreso.co.rs / Izvor: all-that-is-interesting.com)