Šta treba da znate pre nego što noćas pomerite sat? 4 čudna načina kako to utiče na vaš život! (FOTO) (GIF)

4 muškarca koji će vas ostaviti čim se pojavi nešto bolje! (FOTO) (GIF)

Letnje računanje vremena se noćas završava, što znači da ćete prelaskom na zimsko vreme ovoga vikenda uhvatiti sat vremena više sna. Ali, iako to uopšte ne zvuči loše, hoće li tih 60 minuta zaista delovati na vaš organizam?

Iako je reč o samo sat vremena, to je velika promena za vaše telo koje ne voli kada mu se remeti cirkadijalni ritam. Pomozite mu tako da telo što manje oseti tu promenu. 4 čudna načina kako to utiče na vaš život!

1. Povećava se rizik od saobraćajnih nesreća

Istraživanje sprovedeno u Teksasu na "A&M" Univerzitetu pokazalo je da u prvoj nedelji nakon prelaska na zimsko računanje vremena broj saobraćajnih nesreća raste za 7 odsto, a broj nesreća koje se događaju u jutarnjim satima je u porastu za čak 14 posto.

2. Smanjuje se mogućnost za srčani udar

Studija sprovedena 2014. godine na više od 42 hiljade osoba pokazala je pad broja srčanih udara od 21 odsto u nedelji nakon pomeranja sata. Zanimljivo, rizik od iste bolesti raste za 24 odsto kod prelaska na letno računanje vremena.

3. Može da vam se popravi raspoloženje

Iako su kratki zimski dani povezani sa porastom broja obolelih od depresije, lekari tvrde da je izloženost prvim jutarnjim zracima sunca najbolje što se može dogoditi za vaše raspoloženje. Pomeranje sata većini će omogućiti da zoru dočekaju na nogama i naterati ih na izlaganje jutarnjem suncu.

4. Kvalitet sna može da se poremeti

Unatoč činjenici da biste u noći sa subote na nedelju trebali dobiti sat vremena odmora više, istraživanja pokazuju da većina ljudi, svesni promjne, idu na spavanje kasnije. Obično je potrebno neko vreme za prilagođavanje, a ovaj efekt najgore pogađa jutarnje tipove osoba.

U Jugoslaviji su usvojili pomerranje sata tek 1983.

Prvi ideju o promeni sata predstavio je američki izumitelj Bendžamin Frenklin, koji je u 18. veku smatrao da se pomeranjem sata unazad, leti iskorišćava više dnevnog svetla.

Ideja ponmeranja sata, odnosno uvođenja letnjeg računanja vremena je prvi put zaživela u Nemačkoj za vreme Prvog svetskog rata, s argumentom uštede energije, odnosno ugljena. To je uskoro prihvatila i Velika Britanija.

Nakon kraja rata, većina zemalja u kojima se sat pomerao su ukinule tu praksu, ali usled velike energetske krize 1970-ih pomeranje je ponovno uvedeno. Jugoslavija je pomeranje sata usvojila kasne 1983. godine.

(Espreso.co.rs)