Svaki četvrti mladić i deseta devojka u Srbiji misle da jedan ŠAMAR NIJE NASILJE! (FOTO)

“Shvatila sam šta znači „žrtva nikada nije kriva". Naučila sam da mnoge stvari za koje nisam mislila da su nasilje zapravo to jesu i mnogo mi se smanjila tolerancija na njih.” - A. B., učenica gimnazije, Novi Sad

Svaki četvrti mladić veruje da jedan šamar nije nasilje, a svaka treća mlada osoba u Srbiji, bez obzira na pol, smatra da je devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu “sama kriva” ako je neko napadne.

Ovi podaci deo su istraživanja o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju među mladima koje je nedavno, u 10 gradova u Srbiji, sproveo Autonomni ženski centar (AŽC) u okviru kampanje “Mogu da neću. Ljubav nije nasilje”, čiji je cilj da nauči mlade devojke da prepoznaju nasilne obrasce u partnerskim odnosima i osnaži ih da ne pristaju na iste.

Najveći broj mladih ljudi se ne slaže sa tvrdnjom da ima situacija u kojima je opravdano da mladić udari partnerku (81%), ali zanimljivo je, napominju istraživačice, da na ovu tvrdnju različito gledaju devojke i mladići. Da je opravdano ponekad udariti partnerku, nažalost, misli svaki deseti mladić, dok se sa ovom tvrdnjom slaže samo 3,2% ispitanih devojčica.

S druge strane, da je tolerancija na nasilje vrlo prisutna među mladima i da ne umeju da razlikuju oblike nasilja, govori podatak da svaki četvrti dečak, ali i svaka deseta devojčica misle da jedan šamar nije nasilje.

“Mladi ljudi ne prepoznaju sve oblike nasilja i postoji razlika u tome na koji način nasilje vide i doživljavaju devojke i mladići. Seksualno uznemiravanje kao deo šale i odrastanja je, na primer, potpuno prihvatljivo za svakog četvrtog mladića, dok tek svaka 25. devojka misli isto. Naravno, to je zato što su upravo devojke najčešće žrtve seksualnog uznemiravanja, pa jako dobro razumeju njegove posledice, dok ga mladići i ne prepoznaju kao nasilje”, kaže Sanja Pavlović iz AŽC, vršnjačka edukatorka na projektu “Mogu da neću. Ljubav nije nasilje”.

Vulgarni komentari, upućeni devojkama, prihvatljivi su za svakog trećeg mladića i za svaku desetu devojku, pokazali su rezultati na terenu. Najveći otpor i najmanje razumevanja pokazuje se, očekivano, prema LGBT zajednici, pa tako čak svaki drugi mladić smatra da momak koji je zaljubljen u drugog momka treba da bude pretučen. Sa tom tvrdnjom se slaže tek svaka 25. devojčica, što dodatno pojačava utisak da su devojčice daleko manje tolerantne prema bilo kom vidu nasilnog ponašanja.

U okviru kampanje „Mogu da neću. Ljubav nije nasilje“ Autonomni ženski centar u 10 gradova u Srbiji razgovara sa mladima, prvenstveno devojkama, o tome u kakvim se partnerskim odnosima nalaze,podstičući ih da razlikuju oblike nasilja i nauče kako da mu se suprotstave.

„Na početku dolaze na radionice s ubeđenjem da sve znaju o nasilju, jer se u medijima dosta govori o tome. Međutim, vrlo brzo se ispostavi da ne umeju ni da prepoznaju sve oblike nasilja. Jedan od najjačih mitova je, na primer, stav da je devojka koja nosi usku majicu i mini suknju, sama kriva ako je muškarac napadne. Posebno je problematično što u to veruju čak i devojke, što nam pokazuje da i dalje treba mnogo rada kako bi se promenila ta patrijarhalna svest koja odgovornost za nasilje prebacuje na žrtvu“, kaže Sanja Pavlović.

Grupe koje pohađaju ove radionice u 10 gradova u Srbiji prolaze i kroz obuku o javnom zagovaranju tako da, kasnije, mogu same da organizuju slične akcije i pomognu svojim vršnjakinjama i vršnjacima. Neke grupe su već uspešno organizovale i javne akcije, pa su tako devojke iz jedne srednje škole u Smederevskoj Palanci uspele da se izbore da, na delu puta do škole gde su često izložene dobacivanjima i seksualnom uznemiravanju, bude školski policajac, dok se druga grupa devojaka izborila da dobije ključ na svim vratima školskih toaleta, zbog čega se osećaju bezbednije i manje su izložene uznemiravanju i nasilju.

AŽC će ove jeseni organizovati seriju radionica i na izabranim fakultetima u Srbiji kako bi studentkinje podstakao da prepoznaju forme seksualnog uznemiravanja, ali i kako bi se, u saradnji sa fakultetima, razvili interni akti o sprečavanju i kažnjavanju seksualnog uznemiravanja na ovim ustanovama.

Kampanja „Mogu da neću. Ljubav nije nasilje“ deo je projekta „Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje“ koju sprovodi AŽC, a podržava Fond UN za suzbijanje nasilja prema ženama i trajaće dve godine. Ovaj projekat je prvi u Srbiji kroz koji se direktno i otvoreno komunicira sa devojkama o tome u kakvim se partnerskim odnosima nalaze.

***Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje“ koji realizuje Autonomni ženski centar i u njemu je učestvovalo 415 mladih osoba iz 10 gradova u Srbiji.

(Espreso.co.rs)