Poglavica Sijuksa je znao Veliku tajnu! 10 citata koji će uzdrmati sve ono što mislite da znate! (FOTO) (GIF)

U koji ulaz se najviše plašiš da uđeš? To o tebi govori jednu veoma važnu stvar! (FOTO)

Medved koji stoji je bio poglavica Oglala Lakota Sijuks plemena pre dolaska Evropljana u Ameriku i jedan od retkih koji je razmišljao o pukotini između starosedelačkog života naroda koji su naseljavali Veliku ravnicu i evropskih pionira koji su prvi naselili Ameriku i donosili novine.

Do 11. godine ovaj poglavica je odgajan u plemenskom duhu, nakon toga se školovao u Industrijskoj školi u Kalsiju u Pensilvaniji, gde je naučio engleski jezik i gde se susreo sa modernim načinom života. Kalsi je i dan danas ostao mesto kontroverze među starosedeocima Velike ravnice.

Medved koji stoji je imao duboke tradicionalne korene koji su ga postavili kao kanal između dve potpuno drugačije kulture. Iako je njegovo kretanje kroz svet belog čoveka bilo bez nekog posebnog ‚‚uspeha" , imao je brojne filmske uloge u Holivudu, a njegovo najveće dostignuće je bila trajna zaštita načina života njegovog naroda.

Za vreme svog života, ovaj znameniti poglavica, objavio je 4 knjige i postao vođa pokreta za očuvanje izvornog američkog nasleđa i suvereniteta. Postao je poznat i kao snažan glas u podučavanju belog čoveka indijanskom načinu života.

10 reči velikog poglavice Sijuksa koji će prodrmati sve ono što mislite da znate o modernoj kulturi:

1. Hvale, laskanje, preterani maniri i fine, zvučne reči nisu deo ljubaznosti Lakota. Prekomerni maniri su smatrani neiskrenima, a stalni govornik smatra se nepristojnim i nepromišljenim. Razgovor nikada ne počinje na užurban način - brzim izražavanjem misli.

2. Deca su učena da se istinska pristojnost treba definisati u delima, a ne rečima. Nikad im nije dopušteno da prolaze između vatre i starijih osoba ili posetilaca, pričati dok drugi razgovaraju ili ismevati osakaćene ili zlostavljane osobe. Ako dete pokuša nešto od nabrojanih stvari, roditelj će ga tihim glasom odmah ispraviti.

3. Lakota Indijancima ćutnja ima smisla, a davanje prostora tišini pre razgovora je bila praksa istinske pristojnosti i poštovanja pravila da ‚‚misao dolazi pre govora" ... i usred tuge, bolesti, smrti ili nesreće bilo kakve vrste, ili u prisustvu bitnih i velikih stvari - tišina je bila znak poštovanja. Strogo poštovanje ovog načela lepog ponašanja je bio razlog zbog čega ih belci nisu poštovali. Smatrali su ih glupim, sporim, ravnodušnim i neprijatnim.

4. Nismo razmišljali o velikim otvorenim ravnicama, prekrasnim valovitim brdima, vijugavim potocima sa zapetljanim tokom, kao o ‚‚divljoj zemlji". Samo je belcu priroda ‚‚divljina", ‚‚zaražena" divljim životinjama i ‚‚divljim" ljudima. Za nas je ta zemlja bila pitoma. Zemlja je bila bogata i bili smo okruženi blagoslovom Velike Tajne.

5. Nebo i voda su bili vodeći princip u životu, zajedno sa svim zemljinim stvorenjima. U životinjskom i ptičjem svetu je postojao bratski osećaj zahvaljujući kom su se Lakote osećali sigurno. Neki od Lakota su se toliko približili svojim pernatim i krznenim prijateljima da su s vremenom počeli da pričaju pravim bratskim jezikom.

6. Ovaj koncept života i odnos ljudi prema okolini pružao je Lakotama postojanu ljubav. On je ispunjavao svako biće radošću i tajnom življenja, dao mu je poštovanje za sav život. Taj koncept je pružao mesto s jednakom važnošću za sva živa bića u šemi postojanja.

7. Bilo je dobro za kožu da dodirne zemlju, stari ljudi su skidali svoje mokasine i hodali golim nogama na svetoj zemlji ... stari Indijanci i dalje sede na zemlji, a ne dižu se visoko iznad nje da se ne bi odmakli od temelja koji im pruža sve što treba za život. Za Indijance sedenje ili ležanje na zemlji je u stvari sposobnost da duboko razmišljaju i da osete svoju okolinu. Povezivanjem sa zemljom Indijanci jasnije vide i razumeju misterije života, pa se povezuju sa svojim bližnjima.

8. Nekad je sve imalo ličnost, samo što je bilo drugačije od nas. Znanje je bilo prisutno u svim stvarima. Svet je bio biblioteka, a knjige su se nalazile u kamenju, lišću, travi, u životinjama koje su sa nama delile oluje i blagoslove zemlje. Učili smo da osećamo lepotu sveta oko nas. Nikad se nismo igrali s olujama, besnim vetrovima i hladnim snegom i mrazom. Borba s takvom snagom bi samo pokazala uzaludnost čoveka, nego smo se prilagođavali svemu što se događalo, ali bez pogovora.

9. ... stare Lakote su bile mudre. Znali su da ljudsko srce, daleko od prirode, postaje tvrdo, bili su svesni da bez poštovanja prema drugim, za rastuća živa bića je direktno vodilo manjku poštovanja i prema ljudima. Zbog toga su držali svoju decu blizu prirode, da bi osetila njen blagi uticaj.

10. Civilizacija nam je nametnuta... i nije upotpunila ništa, pa ni moju ljubav prema istini, poštenju i velikodušnosti.

(Espreso.co.rs / Izvor: thinkinghumanity.com)