Neoprostivo ponašanje baba u gradskom prevozu! (FOTO) (GIF)

Kako hrana deluje na um i telo i zašto je važno ko ti kuva? (FOTO) (GIF)

Znate one slatke bake, koje vam bar malo ulepšaju dan? One u prevoz ulaze sa blagim osmehom i očima obojenim životom... Kad ih vidite imate poriv da sami ustanete i da im ustupite meso, a one vam kažu - Hvala sine. Ili - Ne treba, izlazim na sledećoj... Trudim se da ostanem u formi...

Kada ih ne vidite, one priđu lagano i pitaju - Da li biste me pustili da sednem? A uvek završe sa - Hvala.

Znate one babe koje još uvek ne shvataju da putnici moraju da izađu iz prevoza da bi one ušle, pa se guraju svom, abnormalnom silinom, koju u tom momentu imaju... One će vam reći - Ustani, ali nikad neće dodati - Molim ili - Hvala. One će promrmljati - Kakva je današnja omladina... Sve bih ja to motkom... One će vas gladati tako da vam bude neprijatno od tog pogleda, zbog njih će vam se koža naježiti...

Zbog njih ćete pomisliti - Gospođo, na kojoj ste vi bukvi odrastali? I na trenutak ćete pomisliti gde je nestalo to životno iskustvo i kultura? I kakva li su njena deca?

Nasprot tih ozlojađenih baba stoje bake. I te fine bake su imale teške živote, radile su, gajile muževe i decu, ali su ostale fine i neogorčene. Da li se ikad zapitate zašto su tako drugačije i kakve su to živote imale?

Možda su ponekad išle na more, tamo su na pauzama između odlaska na plažu i večernjeg druženja kuvale, jer porodica i na odmoru mora biti sita. Možda su u predvečerje čitale knjigu i udisale reski morski vazduh, trudeći se da zaborave da su majke i supruge, trudeći se da ne budu ništa drugo osim - žena. One su možda radile teške poslove i jedva čekale da malo prilegnu da se odmore.

One će sesti u prevoz pored vas i pitaće vas - Gde ste kupili torbu? Jako je lepa, htela bih da kupim unuki istu takvu... Ili - Baš Vam je lepa boja kose. U moje vreme nije bilo tako lepih boja... I moja unuka ima sličnu i njoj jako lepo stoji...

Ili će vam reći - Baš vam je lep šešir. Znate, moj muž je imao lep posao, pa smo živeli i u Parizu, i u Moskvi, odatle sam donela puno šešira. Znate, ja mnogo volim šešire, ali ni jedan nije lep tako kao Vaš.

Te bake će skoro nečujno u prevozu komentarisati - Da, mladima je sada najteže, za njih nigde nema mesta. Dobra je današnja mladež, samo nama je nekako bilo lakše. Svi bi oni radili, svi bi se ženili i udavali, ali nemaju od čega...

Jedna takva baka će vas pitati - Jel znate strane jezike? Ako, današnja žena treba sve da zna... Ona će razgovarati sa vama kao da vas zna jako dugo i nazvaće vas ‚‚sine", ‚‚dete" ili ‚‚devojčice", ne znam za vas, ali meni jedna takva baka uvek ulepša dan...

I baš takva baka će vas podsetiti na baku sa sela, na miris njenog toplog doručka i lagani poljubac u obraz... Na toplinu njenih ruku i na ono malo ušteđevine što je skupljala da vam tutne u džep kad niko ne vidi... Da, te bake morate voleti, jer su tako nekako slatke.

Pa kad se sledeći put nađete u prevozu, i kad pomislite da će neka baka da vas davi nevažnom konverzacijom, setite se svih onih baba, koje vas pogledom streljaju i nemojte odbijati bake kad hoće da ‚‚popričaju". One možda nemaju nikog, možda su ostale same, možda nemaju sa kim više da ćaskaju, a to ćaskanje svakako neće trajati dugo, samo dok jedno od vas ne izađe i dok se zauvek ne rastanete.

(D.V.)