ŠOKANTNA IZJAVA ISKRENE MAJKE: Žalim što sam rodila, želela sam dete iz pogrešnih razloga!

Ponekad je teško prepoznati je li želja za djetetom uistinu rezultat snažnog majčinskog instinkta ili potrebe da živimo život po ustaljenim pravilima

Loša strana braka: Oženjeni muškarci su deblji!

U poslednje vrijeme žene sve češće javno pokreću raspravu o majčinstvu, teškim stranama roditeljstva i sumnjama koje ih obuzimaju otkako su na svet donijele dete. Žene koje priznaju da im majčinstvo nije jedini prioritet u životu i da se žele ostvariti na drugim područjima i dalje nailaze na predrasude društva, a izražavanje žaljenja zbog rađanja deteta mnogima je nepojmljivo.

Autorka i blogerka Lola Stark odlučila je otvoreno progovoriti o tome zašto danas žali što je rodila i kako su je na majčinstvo potaknuli potpuno krivi motivi.

- Želja za detetom postala je moja opsesija i ništa drugo nije me zanimalo. Dečija groznica započela je nedugo nakon udaje. Imala sam 26 godina i puno mojih srednjoškolskih prijatelja već je imalo decu.

Svaki film ili serija koju sam gledala kao dete usadila je u mene porodične vrednosti koje su postale motivacija za građenje određenog stila života. Brak, deca, kuća, ispijanje čaja na tremu dok gledam kako se klinci igraju u dvorištu.

Molila sam muža da imamo dete. On je smatrao da još uvek nismo dovoljno finansijski osigurani kako bismo doneli novi život na svet. U retrospektivi, bio je u pravu, ali ja sam toliko želela dete. Tada smo živeli u tavanskom stanu. Kuhinja, dnevna i spavaća soba bile su jedna prostorija. Kada bismo se budili u žurbi udarali smo glavom o krov. Kao što je moj muž istaknuo, naš dom nije bio mesto za stvaranje porodice. Kada smo se napokon preselili u stan koji je imao više prostora, popustio je i rekao da možemo raditi na bebi. Prije nego što je završio rečenicu već sam skidala aplikacije za praćenje ovulacije.

Iskreno, moja potreba za bebom bila je površna. Želela sam da stavljam fotografije bebe na Fejsbuk. Da oblačim dete u preslatke haljine ili slatka odelca. Zašto? Zato što sam mislila da je to sledeći korak u igri života. Osećala sam neutaživu potrebu da budem normalna i sledim druge ljude. Nikada nisam uzela u obzir to da možda dete nije ono što mi treba. Prolazili su meseci, moja menstruacija se i dalje pojavljivala pa sam počela verovati da mi možda ipak nije suđeno da imam dete. Shvatila sam da to nije najgora stvar koja mi se može dogoditi u životu i tada smo se prestali da se trudimo. Međutim, onda sam zatrudnela. Moj sin sada ima šest godina i dopustite mi da prvo kažem ono najvažnije. Volim ga više od života. Umrla bih za njega. On je moj svet.

Krenimo sada na one manje lepe stvari. Moj život je grozan. Uvek sam bila sebična osoba. Naterala sam supruga da imamo dete, rekla bih da je to poprilično sebično. Obožavam da spavam. Volim da izlazim i gledam predstave na Brodveju. Obožavam da trošim novac na sebe. Volim da pišati kada god to poželim. Jesam li spomenula koliko volim da spavam?

Nisam to nikada priznala nikome u svom privatnom životu, ali žalim što sam rodila dete. Izgubila sam godine svog života zbog deteta koje sam želela iz pogrešnih razloga. Verujem da sam zeznula svoj život time što sam bila sledbenik i želela da se uklopiti u ono što sam doživljavala kao pravi način življenja. I nitko nije kriv za to osim mene.

Sada imam 35 godina i uprkos svom žaljenju, još uvek se pre nego što nešto uradim zapitam je li to ‘normalno’. Ali pokušavam naučiti da plivam plivati protiv struje, slediti svoje srce, a ne Facebook feed i živeti onako kako je to najbolje za mene.

Na kraju, imam preslatkog klinca kojeg volim sa svim svojim srcem i ako je to “najgora” stvar koja je proizašla iz mog života, izgleda da mi uopše ne ide toliko loše koliko sam mislila."

(Espreso.co.rs / Zadovoljna.hr)