Da li je ovo moguće? Beograđanku mačka nije ogrebala nego baš ujela, a evo kako je to naplatila od opštine, šok

Mene je ujela mačka. Da, mačka. Da, baš ujela. I to iskustvo sam uspela da naplatim opštini 100.000 dinara.

Navikla sam na sve moguće reakcije na ove reči - od neverice, čudnih pogleda do smeha. Znam, situacija je potpuno bizarna i možda zvuči kao zabavna anegdota koju prepričavate prijateljima uz pivo. Istina je da ovo jeste anegdota koju danas prepričavam drugarima uz pivo, ali u trenutku kad me je mačka ščepala za šaku i narednih meseci, moj život uopšte nije bio za smeh.

Da vam ispričam.

Bilo je prijatno letnje veče. Ono idilično vreme kada vazduh taman krene da bude svežiji i lakše se diše, a nebo poprima razne nijanse pastelnih boja. Nakon celodnevne letnje žege, odjednom imate neki svež nalet energije i deluje vam kao da je sve moguće. I zaista je sve bilo moguće, pa čak i da me ujede mačka!

Baš takve jedne večeri krenula sam do drugarice i taman ispred njene zgrade, na par metara od ulaza stvorila se ta zlokobna "zver".

Oštrozubi Garfild

Zapravo, tu mačku nisam poznavala. Izgledala je kao jedna od onih mačka koje se vrzmaju po kraju i obilato koriste dobroćudnost stanara zgrade sve dok ne postanu debele i pufnaste kao mačor iz crtanog filma "Garfild". Eto upravo je tako izgledao moj napadač - kao Garfild. Okrugla, debela, žuta mačka kojoj od stomačića i raskošnog krzna jedva nazirete nogice. I svi koji vole mačke bi odmah pomislili "jao presltako" (i ja sam to pomislila), ali, kažem vam, ta mačka je bila potajno zlo oštrih zuba.

Pufnasti Garfild je pomislio da sam jedan od stanara zgrade kog će moći da izmoli za konzervu hrane ili sardine pa je počeo da mi se umiljava oko nogu. Mazio se glavom oko mojih članka, a rep uvijao oko listova. Padao je ničice na moja stopala i pokazivao mi svoj debeli (i preslatki) stomak. U celoj toj predstavi mečaćih beskonačnih osmica oko mojih stopala koju je Garfild verovatno izveo nebrojeno puta za stanare zgrade, ja nisam mogla normalno da koračam. Htela sam da ga pomazim i spustila sam levu ruku ka njemu kako bih ga eventualno i odmakla od sebe. Međutim, Garfild se izokrenuo i sasvim hitro, kako to samo mačke umeju, ugrizao me za šaku i pobegao.

Krvave, vampirske rane

Prva pomisao mi je bila " jao prepala sam ga". Isprva nisam ni osetila bol i tek negde penjući se uz stepenice zgrade shvatila sam da na ruci imam dve tačke povrh palca leve ruke koje obilato krvare. Ovakav šablon "vampirskih" rana bio je i sa unutrašnje strane šake, dakle, ukupno četiri tačke koje sve više krvare. Kod drugarice sam isprala rane vodom i shvatila da imam minimum četiri duboke razderotine i još nekoliko manjih. Stavila sam flaster na to i neko vreme nisam razmišljala o tome.

Par sati kasnije nesnosan bol me je podsetio na incident. Imala sam osećaj da mi šaka pulsira, a od bola sam jedva zaspala to veče. Rano ujutru su me opet probudili bolovi, a čim sam otvorila oči shvatila sam i zašto. Šaka mi je bila duplo veća i potpuno modra, a palac na levoj ruci nisam mogla ni da pomeram. Tog jutra moj doručak i prvu jutarnju kafu zamenila je čekaonica hitne pomoći.

"Misliš ogrebala te mačka?"

Uletela sam u hitnu pomoć i rekla: "Mene je ujela mačka". Medicinska sestra sa druge strane stakla me pogledala i samo se grohotom nasmejala. Onako iskreno, iz pluća. Kad se pribrala, rekla je: "Misliš ogrebala te mačka?" Odrično sam odgovorila i ponovila da me je baš ujela. Na to se ona opet nasmešila i samo dodala da stavim flaster na to.

Osećaj bespomoćnosti i bolovi su me u tom trenutku naterali da budem pomalo bezobrazna. Nisam ništa rekla, samo joj oteklu i pomodrelu ruku glasno zalepila za šaltersko staklo. Njen izraz lica se u sekundi promenio, podigla je telefonsku slušalicu, tržila mi zdravstvenu knjižicu i rekla da sačekam malo.

U čekaonici je bilo još ljudi, a kad sam se okrenula, svi pogledi su bili upereni u mene. Jedna baka koja je ležala na onim nosilima sa točkićima i tvrdila da umire, sad se pridigla i rekla: "Deder dete, daj mi da vidim to. Nikad nisam videla da nekog ujede mačka". I dok je "vikend umirač" baba zagledala moju šaku, mene su već prozvali da uđem kod lekara.

Lekarki sam pokazala ruku, pogledala je i rekla da će mi napisati zeleni, najhitniji uput za infektologa, a onda je zastala par sekundi jer nije bila sigurna koju dijagnozu da postavi. Dok je popunjavala elektronski formular, otvorila je padajući meni u polju dijagnoze. Prebirala je po dijagnozama i onda u jednom trenutku se ponovo zaustavila i rekla onako za sebe: "Mačka je sisar?" Klimnula je glavom i kliknula na dijagnozu "ujed ili udar drugog sisara".

Sa papirom na kome je pisalo da me je ujeo ili udario drugi sisar odvukla sam se kod infektologa. Tamo sam imala ozbiljniji doček. Delovalo je kao da su oni već viđali ujede ili udare drugih sisara. Tad sam se i prvi put susrela sa ozbiljnošću svog stanje, jer je infektolog pominjao besnilo, amputaciju ruke i još gomilu stvari koje bi mogle da se iskomplikuju nakon smehotresnog "mene je ujela mačka".

NN mačka

Prepisani su mi lekovi (uglavnom antibiotici i nešto za podizanje imuniteta) i dat nalog za veterinarsku službu koja bi trebalo da uhvati mačku i da je testira na "svašta nešto" da bi znali protiv čega potencijalno treba da me leče. Tako sam od infektologa otišla kod veterinara.

Možete misliti koliko ozbiljno su me shvatili tamo kad sam im rekla da treba da uhvate "debelu, pufnastu, žutu mačku koja liči na Garfilda i mota se oko tamo nekih zgrada i da je onda tesitaju na gomilu bolesti"!?

Ipak, zvanično su uzeli moj zahtev i rekli da će javiti za nekoliko dana da li su našli mog oštrozubog napadača.

Par dana kasnije iz veterinarske službe su javili da ne mogu da pronađu Garfilda i dobila sam dokument na kome je pisalo da je moj napadač i dalje NN mačka. Sa tim papirićem sam otišla ponovo kod infektologa koji je tada zaključio da me preventivno treba lečiti od svega. Kada kažem od svega, mislim da otvorite medicinski udžbenik i krenete redom da pretražujete sve bolesti koje mačke mogu da prenose.

Vakcinišite je protiv svega

Narednih mesec i po dana, svake nedelje sam išla da primim vakcinu protiv nečega. Iskreno, više se i ne sećam protiv čega sam sve vakcinisana, osim da je bila i vakcina protiv besnila.

Sećam se da sam u jednom danu primila dve vakcine, "konjsku" injekciju kao i neki lek koji se ubrizgava direktno u tkivo oko rane. Ako se pitate da li boli da vas bodu u nateklu ruku reći ću vam samo da je infektolog sve vreme stajao sa strane, držao me za drugu ruku i pokušao da priča sa mnom o nekim životnim stvarima dok je medicinska sestra sa druge strane besumučno bola moju pomodrelu šaku. Neke stvari o kojima je govorio nisam čula od bolova, a moji odgovori su bili povremeno prošarani vriscima.

E sad, kako sam ovo naplatila? Majka moje prijateljice je advokat tako da je na kraju i pokrenuta tužba protiv NN mačke, odnosno opštine. U suštini, imate pravo na to, jer je mačka lutalici i opština je odgovorna za nju.

Kako moj napadač nikada nije uhvaćen i verovatno se i dan-danas negde gosti sardinama, ja sam pobedila opštinu na sudu i dobila presudu da treba da mi isplate 100.000 dinara. Naravno, veliki deo je otišao na sudske troškove i veštake koji su pregledali moju zdravstvenu dokumentaciju, ali polovina je ipak ostala meni da mi nadomesti moju patnju i bol.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena / Prenela:M.S.)