Ovo je najviše kontaminirano meso iz prodavnica: Zbog otrovne stvari u njemu, godišnje se razboli 25.000 Srba

Jedna od opasnosti je da nekontrolisana i zlonamerna upotreba antibiotika u uzgoju stoke i živine u sledeće tri decenije može stvoriti nove superbakterije koje neće moći da unište ni najjači antibiotici.

Stručnjaci smatraju da se u Srbiji, zbog upotrebe kontaminirane hrane, svake godine razboli oko 25.000 građana.

„Dosta se koriste neki vitaminsko-mienralni suplementi, ali i neki dodaci ishrani koji dovode do ubrzanog metabolizma, ali i antibiotici. Tu je problem što se radi o masovnom uzgoju i bilo šta da se pojavi, vi morate sve životnje da odbranite“, kazao je veterinar Vladimir Terzin za TV Prva.

Pri svakoj upotrebi antibiotika, karenca stoji u uputstvu leka a to je, objašnjava, vreme za koje se od poslednjeg davanja antibiotika, on izluči iz organizma. Ako to ispoštujete, u organizmu nećete naći antibiotike, ističe on.

U praksi mora da bude tako, postoji jedan vid ambulantnog protokola gde se zna šta se i kome davalo.

„Ako se greškom nađe u mesu veća doza antibiotika, može se javiti problem rezistentnosti na antibiotik, ali se može javiti i alergija na tu vrstu antibiotika“, kaže nutricionista Emilija Đorđević.

„Trebalo bi ići u proverene markete, voditi računa da li je meso prošlo provere i ako smo u mogućnosti da razvijemo poverenje između nas i prodavca. Svakako ne treba paničiti, to i jeste i nije problem, a i dešava se u celom svetu, nije specifično samo za nas“, ističe Đorđević.

Terzin ističe da nekada zbog preterane upotrebe antibiotika imate pojačanu rezistenciju koja može da napravi jako veliki zdravstveni problem. „Do toga mora da dođe, ali mislim pritom da je hrana u tome najmanje kriva. Najveći krivac je nekontrolisana upotreba kod ljudi“, smatra on.

Kod svakog leka postoji farmakodinamika, nešto čime vi održavate dozu leka u organizmu tako što ga uzimate u određeno vreme. Sada se sve svodi na to da pronađete antiobiotike koji se uzimaju jednom ili dva puta dnevno, jer ljudi zaboravljaju. Tako doza leka pada i daje priliku bakteriji da stvori rezistenciji, objasnio je Terzin.

(Espreso/penzionisani)