Dr Jagoda Jorga zagrmela: Ubeđuju nas da se s ovom hranom pobeđuje RAK, a ustvari je zlo u tanjiru

Jedan od važnih segmenta u borbi svake pascijentkinje jesu i namirnice koje ona jede – odnosno ishrana.

Zato smo našu čuvenu prof. dr Jagodu Jorgu, supspecijalistu dijetoterapeuta sa ogromnim znanjem i iskustvom, pitali kako bi trebalo da se hrane žene koje se bore s karcinomom dojke, koliko pomažu razni dijetetski režimi i suplementi kojima žene pribegavaju i da li i u kojoj meri žene koje imaju hormonski zavisan tumor treba iz ishrane da izbace određene namirnice.

„Mislim da bi onkolozi trebalo da upute žene koje imaju predispoziciju ili pomenuti problem da se jave nekom stručnjaku za ishranu, ali ne nutricionistima – to moramo da razdvojimo. Moramo da se obratimo ljudima koji su licencirani kao lekari da odrede ishranu – zato što je važno da ljudi s tim problemom imaju određen način ishrane, koji ne treba da bude radikalan, ali mora da bude vrlo disciplinovan. Način ishrane ima veoma veliki uticaj na prognozu, na ishod bolesti“, kaže nam dr Jorga.

Supspecijalista dijetoterapeut napominje da je još pre 40 godina bilo jasno da ishrana onkoloških pacijanta mora da bude specifična. Iako na svakom koraku postoje saveti šta žena koja je obolela od karcinoma dojke treba da izbegava – poput šećera, lanenog semana, origana fitoestrogena, dr Jorga razbija taj mit.

„Gde god ste videli specifičnu preporuku za jednu namirnicu – to odmah možete da bacite u đubre. Pomenuću da brazilski orah zbog ogromne količine selena jeste neki izuzetak ili recimo grejpfrut zbog toga što utiče na enzime koji metabolišu i lekove, ali to laneno seme da treba izbegavati – to je smejurija. Razne gluposti mogu da se čuju“, ističe doktorka.

A šta je onda istina, šta utiče na povećanu proizvodnju estrogena?

„Estrogen jednako alkohol. Alkohol najdirektnije podstiče funkciju estrogena, to je poznato i kod muškaraca koji su skloni tome da piju veliku količinu alkohola – kod njih imate mnoge pojave, kao što su prošireni krvni sudovi kao posledica estrogenskog dejstva. Znači, žene koje imaju estrogen zasvisne tumore dojke, potpuna zabrana alkohola, a to se odnosi i na prostatu kod muškaraca. A odnosi se i na skvamozni karcinom jednjaka i na još nekoliko karcinoma koji su apsolutno direktno povezani na razne načine sa unosom alkohola“, savetuje dr Jorga i dodaje:

„I drugo – masno tkivo. Mi masno tkivo zovemo treći jajnik – ono je izvor ekstraovarijalnog stvaranja estrogena. Ne stvara se taj hormon u jajniku nego u masnom tkivu. I to kod oba pola. Zbog toga je apsolutna preporuka da žene koje su u riziku da dobiju rak dojke, dakle koje imaju porodičnu anamnezu, kao i žene koje su već operisane, lečene… itd. svoju težinu treba da uvedu u red zbog masnog tkiva i zbog toga što mi nemamo drugi način da smanjimo stvaranje estrogena u masnom tkivu nego da smanjimo masno tkivo.“

I to su, naglašava dr Jorga, dve najvažnije i apsloutno dokazane stvari.

„Naravno postoje još neki saveti koji se odnose na ukupan kvalitet ishrane. Mediteranski tip ishrane uvek se pokazuje kao bolja varijanta – dakle, da ukupna ishrana više liči na mediteransku. Maslinovo ulje je odlično, neko koristi i repičino ulje. Dosta povrća, male količine voća, masnih riba bogatih omega-3 masnim kiselinama, bez prekomerne količine mesa i suhomesnatih proizvoda. Potom integralne žitarice, bar polovina. To su sve elementi za koje nema stopostotnih dokaza, ali ima studija praćenja koje pokazuju da postoji bolja prognoza i nema štete po pacijenta.“

Nemali je broj slučajeva da žene koje boluju od raka dojke prelaze ne specifične, često esktremne režime ishrane. A šta o tome kaže dr Jorga:

„Ti ekstremni tipovi ishrane, detoksi, sirove namirnice – to je apsolutno najveća šteta koja može da se učini. Ja se užasavam ishrane koja se bazira na sirovim sveže ceđenim sokovima – to je ogromna šteta u svakom smislu i najveći faktor rizika za unošenje infekcije u organizam. To je kod svih karcinoma važno uvek imati na umu da je naš imunosistem jedan, i ako njega napada više neprijatelja – a jedan neprijatelj jeste karcinom – svaka infekcija smanjiće sposbnost da se organizam bori. A odavno je pokazano da 60-70 odsto gasroinfestinalnih infekcija dolazi od sirovog voća i povrća. Ali svaka medicinska činjenica može biti izvrnuta“, naglašava naša sadovornica i za kraj dodaje:

„I treća stvar koja se uvek zaboravlja, a koja je jednako važna jeste fizička aktivnost. Jedan čuveni australijski onkolog rekao je da, kada bi fizička aktivnost bila u obliku tablete, svi doktori bi je prepisivali svim pacijentima. I to bez specijalnih džimova – može to biti brži hod, trčkaranje, šetnja. Preskakanje konopca u kući je fantastična aktivnost.“

Opšte preporuke za ishranu onkoloških pacijenata:

*Da li postoji hrana ubija obolele ćelije? Uključujući i prirodne preparate. Tačan i kratak odgovor je NE!

*Da li postoji ishrana kojom ćete pomoći u lečeju i prevenciji ponovnog javljanja maligne bolesti. Odgovor je DA

*Najvažniji cilj nutritivne intervencije tokom aktivnog tretmana je: Sprečiti gubitak težine. Očuvati mišićnu masu – snagu. Uzimati hranu velike nutritivne vrednosti ili dobru, kvalitetnu hranu spremeljenu na način da se lakše podnosi, brže vari i ne stvara probleme u organima za varenje.

*Alternativne ishrane – nikada ne smeju biti zamena za lečenje!

*Da li da koristite neke biljne preparate? Kratak odgovr je NE, posebno tokom aktivnog tretmana.

*Da li da koristite neke vitamine /antioksidanse? Studije kažu da pacijenti oboleli od raka veoma često koriste vitamine i antioksidante (50-80% njih). Ono što je posebno tu za uzbunu su nova istraživanja koja pokazuju da ekstenzivna upotreba nekih od njih ima direktno štetne efekte.

*Da li je dozvoljen sirova hrana?

Sirova hrana je zabranjena!

*Još neke preporuke važne za prevenciju raka:

Jedite raznovrsnu hranu sa izobiljem povrća i integralnih žitarica. Jedite svakodnevno 700 g i više raznovrsnog povrća i voća. Birajte proizvode od integralnih žitarica mnogo češće nego rafinisane Ograničite unos crvenih mesa , posebno onih masnijih

Crvena mesa ograničiti na 700-750 g nedeljno Mesne prerađevine najbolje ne koristiti a generalno ne više od 50 g na dan. Ograničite unos zasićenih masti na 10 % ukupnih kalorija, a trans masti na manje od 2 g dnevno. Ograničite unos šećera. Preporuka je da tzv. slobodnih šećera treba ograničiti na na 10 % ukupne energije; Englezi su još striktniji i kažu maksimalno 5% ukupne energije dnevno.

*Održavajte kilažu BMI = TT (kg) / TV(m)2

(Primer, težina 79 kg, visina 166 cm daće sledeći rezultat: 79 kg / 1.66×1.66 =79 : 2,7556 =28,7 kg/m2)

*Budite fizički aktivni.

(Espreso/novas/Zorica Antonijević/Prenela PV.)