To koliko često idete u toalet može da utiče na zdravlje više od bilo čega: Neprijatna nadutost je samo početak...

Čini se da bakterije creva koje vare vlakna, napreduju bolje kod učesnika koji vrše veliku nuždu jednom ili dva puta dnevno, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu Cell Reports Medicine, piše CNN.

Autori su takođe otkrili da mlađi ljudi, žene i učesnici sa nižim indeksom telesne mase imaju ređe pražnjenje creva.

„Mnogi ljudi sa hroničnim bolestima, uključujući Parkinsonovu i hroničnu bolest bubrega, prijavljuju da su godinama imali zatvor pre dijagnoze“, rekao je autor studije, dr Šon Gibons, koji je izgubio članove porodice zbog Parkinsonove bolesti.

„Međutim, nejasno je da li su ove učestalosti pražnjenja creva… pokretači bolesti ili su jednostavno posledica bolesti“, dodao je Gibons, vanredni profesor na Institutu za sistemsku biologiju u Sijetlu.

Ova nedoumica je ono što je motivisalo istraživače da proučavaju povezanost između učestalosti pražnjenja creva i genetike, mikrobioma creva, hemije krvne plazme i metabolita u krvi — malih molekula koji učestvuju u proizvodnji metabolizma — kako bi procenili da li obrazac može negativno uticati na telo pre dijagnoze bolesti, rekao je Gibons.

Autori su ispitali podatke o zdravlju i načinu života više od 1.400 zdravih odraslih osoba koje su učestvovale u naučnom velnes programu u Arivaleu, kompaniji za zdravlje potrošača koja je radila od 2015. do 2019. u Sijetlu. Učesnici, od kojih su skoro 83 odsto bili belci, odgovorili su na upitnike i pristali na uzimanje uzoraka krvi i stolice.

Učestalost pražnjenja creva podeljena je u četiri grupe: konstipacija (jedno ili dva pražnjenja creva nedeljno), niska normalna (tri do šest nedeljno), visoka normalna (jedna do tri dnevno) i dijareja.

Autori su takođe otkrili da je nekoliko metabolita u krvi i hemija krvne plazme povezana sa različitim učestalostima pražnjenja creva. Nusprodukti fermentacije proteina kao što su p-krezol-sulfat i indoksil sulfat, za koje se zna da izazivaju oštećenje bubrega, obogaćeni su kod učesnika koji su imali konstipaciju.

Nivo indoksil sulfata u krvi je takođe povezan sa smanjenom funkcijom bubrega. A hemikalije povezane sa oštećenjem jetre bile su veće kod ljudi sa dijarejom.

Autori veruju da su njihovi nalazi „preliminarna podrška uzročno-posledičnoj vezi između učestalosti pražnjenja creva, mikrobnog metabolizma creva i oštećenja organa“, navodi se u saopštenju za javnost.

„Ono što je za mene uzbudljivo u vezi sa ovom studijom je da odavno znamo za vezu između zatvora i hronične bolesti bubrega, ali potencijalni mehanizmi nikada nisu dobro shvaćeni“, rekao je dr Kajl Staler, direktor u Opštoj bolnici u Masačusetsu i vanredni profesor medicine na Harvardskoj medicinskoj školi.

„Ova studija pruža jedan put kojim bi buduće studije mogle da istražuju ovu vezu tokom vremena … da bi saznale da li ljudi sa niskom frekvencijom pražnjenja creva proizvode više potencijalno toksičnih metabolita i kasnije razvijaju bolest bubrega“, dodao je Staller, koji nije bio uključen u studija.

Bonus video:

Bonus video:

(Espreso / N1 / Prenela: I.O.)