EVO ZAŠTO PAS NAPADA SVOG VLASNIKA: Nijedan gazda ovo neće priznati, a svi prave veliku grešku

Pas rase "pitbul terijer" napao je svog gazdu u Novom Sadu i naneo mu smrtonosne povrede. Životinje, kao i ljudi, imaju različite karaktere. Zašto pas napada svog vlasnika? U ovom slučaju skoro svi misle da je "pitbul terijer" napao jer je agresivan. Jeste agresivna rasa, ali odgovor je mnogo složeniji i trebalo bi da ga zna svaki vlasnik.

U svetu pasa ne postoji koncept dobra i zla. Psi stvari dele mnogo jednostavnije - na one koje su za njih bezbedni i one zbog kojih se ne osećaju bezbedno, na one koje prihvataju i one koje ne mogu da prihvate iz raznih razloga, na one koje su za njih korisni i prijatni, i one koje su neprijatni. Ovaj pogled iz perspektive psa čini da mnogi vlasnici razumeju zašto pas ujeda i da to obično ne radi iz ljutnje.

Postoji mnogo ponašanja koja su problematična za vlasnika psa. Njegova prekomerna aktivnost, lajanje, vučenje povoca ili agresija prema drugim životinjama ponašanja su sa kojima se suočava većina vlasnika. Istovremeno, to su stvari koje se uopšteno pripisuju psima, tako da nikoga ne iznenađuju. Kada pas ugrize svog vlasnika, pojavljuje se nova emocija - strah. Ljudi počinju da se plaše svog ljubimca i žele da zaštite druge, posebno one slabije, od njega. A zbog toga situacija može da eskalira.

Ljudi povezuju psa koji ujeda samo sa agresijom. To je zato što bi se isto ponašanje koje pokazuje ljudsko biće, odnosno napad na drugu osobu, smatralo činom agresije. Mnogi ljudi ne mogu da prihvate da bi to mogao da bude znak straha ili pokušaj odbrane kod ljudi, a kamoli kod pasa. Pitate se zašto pas ujede svog vlasnika kada vlasnik nije kriv? Stvar nije tako jednostavna da može da se objasni samo jednom rečenicom. Postoji nekoliko razloga.

Kršenje privatnosti

Treba napomenuti da psi imaju veoma čvrsto uspostavljeno područje privatnosti koje niko ne bi trebalo da krši. Mogu da ga zadrže na dva načina - ili tako što će uljeza držati na odstojanju tako što će ga plašiti ili tako što će se udaljiti od pretećeg objekta. Karakter i socijalizacija su ti koji određuju način koji će pas izabrati da reši konflikt.

Da biste razumeli zašto pas ujeda, morate da se postavite na mesto psa. Životinje ne rešavaju probleme na ljudski način. Ne žale se, ne smišljaju spletke, ne pišu poruke. Njihova jedina odbrana je da napadnu ili pobegnu. Ujedi pasa su veoma česti u čoporima. Tako psi rešavaju svoje sukobe i to ne vređa i ne iznenađuje nijednog člana čopora.

Nepravilna socijalizacija

Mnogi ljudi se pitaju kako naučiti psa da ne ujeda kada su ga isti ljudi učili da ujeda tokom celog detinjstva. Pas ne razume kako adolescencija funkcioniše i da posle nje, kao odrasla životinja, treba da bude mirniji i da se ponaša drugačije. Ako naučite svoje štene da je igranje njegovim zubima na ljudskoj koži prihvatljivo, nemojte se iznenaditi ako pokuša da ujede i u drugim situacijama.

Pas ujeda svog vlasnika najčešće iz straha, panike i nemoći. Ako je vlasnik zanemario period rane socijalizacije psa, što je od velikog značaja za dalji razvoj šteneta, kod njega je nastala panika. Pas je veoma fleksibilna životinja. Zadatak vlasnika je da navikne štene na što više potencijalno stresnih situacija. Najbolji period socijalizacije je između 10. nedelje života i 5. meseca života, kada je štene hrabro i lako može da se predstavi svetu.

Genetske predispozicije

Postoje teorije prema kojima se genetski fiksirana ponašanja ne mogu značajno modifikovati. Iz tog razloga, psi koji su uzgajani iz tzv. gena agresije, mogu da pokušaju češće da ujedaju. Međutim, gen za agresiju nije specifična rasa, kao što mnogi veruju u slučaju "pitbula terijera". Više se radi o sindromu besa.

Nerazumevanje komunikacije čovek - pas

Iako ovo može da bude iznenađenje za mnoge ljude, žrtva je često uzrok ujeda. Ljudi najčešće ne poznaju pseći bonton i ne poštuju privatnost pasa. Zbog toga dolazi do ujeda. Pre napada, zdravi psi uvek pokušavaju da smire sukob slanjem umirujućih signala. Nažalost, prosečan čovek ne može da ih pročita, što za psa znači da napadač ne želi da odustane i ne ostavlja mu izbora.

Deca često plaćaju ovaj nedostatak komunikacije. Posebno su ranjivi na ujede pasa. S jedne strane, oni su manji od odraslih, ne mogu da se brane i njihove povrede mogu da budu teže. S druge strane, impulsivni su, glasni i ne razmišljaju o posledicama svog ponašanja. Zbog toga ih pas doživljava kao pretnju. Kao rezultat toga, ako dete povuče psa za uši ili mu oduzme igračke ili ga zagrli, a ne pušta, pas oseća da nema izbora i ujede u samoodbrani. To se često dešava odraslima koji ignorišu signale koje on šalje.

Pokušaj odbrane resursa

Vrlo često pas ujede svog vlasnika kada pokuša nešto da mu oduzme. To može da bude igračka, ali može da bude i ukradeno parče hleba. Iako je od malog značaja za čoveka, biće najveće blago za psa. Nije ni čudo što pas ne želi da izgubi svoje blago, pogotovo što mu to nije isplativo, jer čovek od njega uzima nešto vredno i ne daje ništa zauzvrat. Ponekad i viče na njega.

Strah i pokušaj da se odbranite

Zašto pas ujede svog vlasnika kada pokuša da mu da lek, očisti uši, sredi šape ili počešlja? Često to radi jednostavno iz straha. Ako psa ne naviknete na određene procedure, nemojte očekivati da će ih mirno tolerisati. Malo je kućnih ljubimaca koji mogu da izdrže ovako nešto.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Prenosi A.M.)