Otac Predrag Popović otkrio šta radi posle jutarnje molitve: Skine mantiju pa odmah prione na ovaj posao (FOTO)

Otac Popović vrlo često deli prizore iz svakodnevnog života, a ovoga puta objavio je fotografiju koja je nastala ispred njegovog plastenika, gde uzgaja povrće za svoju porodicu, sa veoma interesantnim osvrtom.

"Dođoh sa jutarnje molitve, popih čaj, skinuh mantiju, pa pravo u plastenik. Da se lome zaperci, skida zreo plod, čupa korov itd. A sa čela znoj na obrve, sa obrva na obraze, a preko njih u bradu pa na zemlju.

Kao sa oluka znoj samo ide. Često obrve ne mogu sve da pokupe pa pravo u oči. A pre toga dirao si papriku, pa ne smeš da se obrišeš. Treseš glavu kao pašče kad se pokvasi. Ne znaju ljudi kako je sveže napolju kad se iz plastenika izađe.

Bogu hvala. Nije me niko terao. Ljubav prema porodici je ta koja me tera. Ljubav prema zemlji i tvorevini Božijoj, ali na kraju i molitva. Da, dragi moji, molitva. Neretko se slađe molim u plasteniku dok radim oko povrća i u voćnjaku dok radim oko voća, nego bilo gde na drugom mestu.

Što sam stariji sve više uživam u radu i molitvi ukombinovanoj. Sad mi je jasno zašto. Sad mi je jasan moj deda, a i otac. A uvek sam se pitao zašto vole da su u radu sami. I gledam dedu kako radi oko loze i uživa.

Ne zaboravite znoj! Čovek bi danas da se ne znoji, a da uživa, a nema uživanja bez znoja. Čime se ponosimo ako se ne umorimo? Zato je čovek fizički iscrpljen, ali dušom odmoran za sve.

I žao mi je ljudi koji to nisu iskusili. Neki su i probali, ali ih lagodnosti života odaljavaju od ovoga o čemu pričam. No, gledajući moje komšije koji su paori, voćari i stočari ceo svoj život, zapitam se, mole li se oni?

Pitao sam ih. Mlađi nemaju strpljenja pa pale velike traktore da što pre završe, ali stariji znaju šta ih pitam.

Bože, kako si divan u svetima svojim! Velika je promisao Tvoja kad si i od njiva napravio hramove molitvi.

Možda me neko redak od vas i razume. A ako razumete šta govorim onda ćete razumeti zašto su svetitelji išli u pustinju, peštere, gudure, mora, i ostala pusta mesta. Nisu bežali od zajednice kako neki misle - pričešćivali su se kad god su mogli, ali su cenili samoću.

Kao sam bio mlađi više sam pričao sa Gospodom u samoći, a onda poslovi ometaju, ali me eto plastenik i voćnjak vraćaju razgovoru. Razume Gospod sve.

Eto, setite se i nas malih seljaka u hramu bez krova kad metanijski klečimo bez hlada, na kiši, vetru, na nemilost vremenu. Neka Gospod blagoslovi."

Bonus video:

(Espreso/T.M./srbijadanas/M.Mićić)