AKO VIDITE OVU ZMIJU U SRBIJI, BEŽITE KOLIKO VAS NOGE NOSE: Najveća je OTROVNICA, izaziva čak UNUTRAŠNJE KRVARENJE

Svako ko u šetnji prirodom ili možda u sopstvenom dvorištu naiđe na zmiju ima samo jedno pitanje. Da li je otrovna? Skloni smo tome da pomislimo kako su sve zmije opasne, a njihov ujed smrtonosan i da je najbolje ubiti ih na licu mesta. Što je sigurno, sigurno je. Mnoge od ovih predrasuda prema zmijama potiču iz neznanja. Ne umemo dobro da ih razlikujemo, ne poznajemo im ni stanište ni navike, a nismo ni dobro obavešteni o tome koliko je njihov otrov zaista opasan. U Srbiji živi svega deset vrsta zmija: sedam bezazlenih iz porodice smukova (Colubridae) i tri otrovnice iz porodice ljutica (Viperidae), a to su poskok (Vipera ammodytes), šarka (Vipera berus) i šargan (Vipera ursinii).

Čuvaj se roga!

Najrasprostranjenija i najopasnija zmija u Srbiji je poskok. Mogli biste da ga sretnete bilo gde, budući da živi i na velikim nadmorskim visinama (do 2.000 metara) i u ravnici i da mu odgovaraju suva osunčana staništa poput klisura i kamenjara, ali i šume i livade. Obično je dugačak između 50 i 70 centimetara, premda poneki primerci dostižu dužinu od jednog metra. Teško ćete ga u tren oka prepoznati samo po boji: mužjaci su najčešće sivi, sa izraženom tamnom cikcak šarom duž tela, ženke smeđe ili narandžaste sa manje vidljivom šarom, ali boje mogu dosta da se razlikuju u zavisnosti od podneblja u kom zmija živi. Ono po čemu se poskok razlikuje od svih ostalih zmija u Srbiji jeste jasno vidljiv rog na vrhu glave. Za sada naučnici nisu otkrili svrhu ove izrasline, osim možda da nas upozori da se nalazimo u društvu veoma opasne zverke.

Istina je da je otrov poskoka ubojit, da uništava krvne pločice što može da izazove unutrašnje krvarenje i da, ukoliko se blagovremeno ne pruži lekarska pomoć, često dolazi do smrtnog ishoda, pogotovo kod dece i starijih osoba. Međutim, poskok nije nasilan, nikada ne napada prvi i obično vam najpre šištanjem stavi do znanja da je uznemiren. Razmislite i sami. Hrani se malim životinjama poput ptica, sisara i drugih gmizavaca od kojih neke samo proguta, a neke najpre onesposobi otrovom. Budući da je ljudsko telo za njega prevelik zalogaj, nema nikakvog razloga da se ustremi na čoveka, osim u samoodbrani. Pokušaj da ga ubijete mogao bi skupo da vas košta.

Pljosnoglava opasnica

Na prvi pogled, šarke prilično podsećaju na poskoke. Ista im je prosečna dužina (50 do 70 centimetara) i slične su boje: mušjaci su sivi, ženke crvenkasto-smeđe i pripadnici oba pola imaju tamnu cikcak šaru duž tela. Može da se desi i da šarka zbog melanizma (viška tamnog pigmenta) bude potpuno crna.

KAKO IZBEĆI ZMIJU

Bolje je sprečiti nego lečiti, pa zato u šetnji područjem u kom ima zmija treba da se pridržavamo određenih mera opreza.

- Nosite duge nogavice i čvrstu obuću.

- Ponesite štap kojim ćete lupkati ispred sebe i šarati po lišću i tako upozoriti na svoje prisustvo. Zmije ne čuju, ali osećaju podrhtavanje tla.

- Hodajte polako. Ako trčite, nećete im dati vremena da se sklone.

- Kad ugledate zmiju, stanite i umirite se. Uspaničeni i nagli pokreti mogli bi da je uznemire. Ako krene prema vama, odgurnite je štapom. Nikako nemojte da je tučete i gađate kamenjem.

Prepoznaćete je po pljosnatoj ovalnoj glavi i redu belih krljušti na gornjoj vilici. Odgovaraju im hladna i vlažna staništa u blizini močvara ili hrastovih šuma, a u Srbiji je njihovo prisustvo zabeleženo u blizini Obedske bare, na Fruškoj gori i na Vršačkom bregu. Stručnjaci tvrde da je otrov šarke još ubojitiji od poskokovog, ali ipak nije velika opasnost po čoveka. Kako je to moguće? Iako njene žrtve (gušteri, žabe, ptice i mali sisari) uginu u tren oka, količina otrova koju ubrizga u krvotok nije dovoljno velika da usmrti čoveka.

Grize kao osica

Nije lako naći se oči u oči sa šarganom. Morali biste da odete u šetnju planinskim pašnjacima, i to na Šar-planini ili Prokletijama, budući da su to jedina dva mesta u Srbiji na kojima je zabeleženo njegovo prisustvo. Šargan je dugačak između 30 i 50 centimetara (najmanja je ljutica u Evropi), ali po svemu ostalom podseća na svoje otrovne rođake: ima onu tamnu cikcak šaru duž tela, a boja mu je siva ili smeđa. Prepoznatljiv je po debeljuškastoj građi i uskoj ovalnoj glavi čiji vrh krase tri krupne krljušti. Hrani se uglavnom zrikavcima i skakavcima. Mogao bi da vas ujede u samoodbrani, ali je njegov otrov veoma slab, kao da vas je ubola pčela ili osa. Moguće je, a to važi za otrov svih zmija, da njegov ujed izazove jaku alergijsku reakciju.

Šta ako ujede

Čak i ako vas ugrize zmija otrovnica, to uopšte ne mora da znači da je u vaš krvotok ubrizgala malo svog ubojitog otrova. Postoji i nešto što se zove suvi ujed, kad vam zmija svojim oštrim zubićima stavi do znanja da joj ne prija vaša blizina. Opasan ujed prepoznaćete po razmaku između dve ubodne ranice (između šest i deset milimetara koliko iznosi odstojanje između otrovnih zuba), kao i po drugim znacima koji se javljaju ubrzo nakon napada: krvarenje, otečenost, crvenilo, bol i utrnulost.

(Espreso/ politikin-zabavnik.rs/prenela P.V.)