DOKTOR REKAO ŠTA SVAKA ŽENA MORA DA ZNA O MENOPUZI: Ako ste prešle 50 ovo morate znati!

Menopauza, koja se dugo smatrala prvenstveno reproduktivnom prekretnicom, sada ima i duboke neurološke implikacije. Kako vreme odmiče sve više se pojavljuje jasnija slika koja dovodi u pitanje tradicionalni pogled na menopauzu kao običan prestanak reproduktivnih funkcija. Liza Moskoni, direktorka ,,Veill Cornell Women’s Brain Initiative" i autorka nadolazeće knjige „Mozak menopauze“, bila je na čelu ovog istraživanja.

Jedan od glavnih izazova sa kojima su se Moskoni i njene kolege bio je nedostatak istraživanja koje ispituju uticaj menopauze na mozak. Oni koji su postojali uglavnom su se fokusirali na starije žene koje su dugo prošle kroz menopauzu. Ova praznina u istraživanju podstakla je Moskonijevu i ostale da se zadube dublje, prepoznajući potrebu da se menopauza razume kao dinamičan neurološki proces.

Menopauza se odvija u tri različite faze:

Perimenopauza, prelazna faza koja prethodi poslednjoj menstruaciji

Sama menopauza, koju obeležava 12 uzastopnih meseci bez menstruacije

Postmenopauza, godine nakon menopauze. Tokom ovog putovanja, jajnici prestaju da proizvode jaja, a nivoi hormona, posebno estrogena i progesterona, opadaju.

Suprotno prethodnim pretpostavkama, menopauza nije ograničena samo na reproduktivne promene; duboko utiče na neurološke funkcije. Približno 70% žena u menopauzi doživljava neurološke simptome, uključujući umor, kognitivnu maglu, promene raspoloženja i nesanicu. Kako Moskoni objašnjava, mozak prolazi kroz ovu tranziciju jer se prilagođava prestanku reproduktivnih funkcija, ne zahtevajući više neuronske mreže koje podržavaju ovulaciju i trudnoću.

Izazovi i prednosti menopauze

Zanimljivo je da ova neurološka promena donosi i izazove i prednosti. Dok neki pojedinci trpe nelagodnost, drugi pronalaze olakšanje u stabilizaciji raspoloženja i emocionalnog blagostanja zbog smanjenih hormonskih fluktuacija.

U 2017. godini, Moskonijeva i njen tim su predstavili revolucionarno istraživanje o slikanju mozga, otkrivajući disparitete u moždanoj aktivnosti između žena u premenopauzi i perimenopauzi/postmenopauzi. Njihova naknadna studija iz 2021. godine, najopsežnije ispitivanje do sada, osvetlila je značajne disparitete u strukturi mozga, međuregionalnoj komunikaciji i energetskom metabolizmu u fazama menopauze. Najvažnije je da su mnoge promene prolazne, kao što je smanjenje zapremine sive materije, što dovodi do kompenzacionih mehanizama kao što su povećan protok krvi i proizvodnja energije.

Ovi nalazi naglašavaju da se neurološke promene tokom menopauze razlikuju od pukog starenja, ističući menopauzu kao ključnu neurološka tranzicija pored njenih reproduktivnih implikacija.

Jedan od najčešćih kognitivnih izazova tokom menopauze je magla mozga, koju karakterišu propusti u pamćenju i kognitivnim funkcijama. Studije su pokazale pad sposobnosti žena da nauče i pamte verbalni materijal tokom ove faze. Međutim, univerzalnost ovog iskustva i njegovi osnovni uzroci ostaju predmet debate.

Emili Džejkobs, vanredni profesor na Univerzitetu Kalifornije, Santa Barbara, napominje da loše pamćenje žena tokom menopauze može izgledati izraženije zbog njihove osnovne superiornosti u pamćenju u odnosu na muškarce. U suštini, kognitivne sposobnosti žena mogu opasti u odnosu na one kod muškaraca, potencijalno povećavajući uočene deficite.

Kako se istraživanje veze između menopauze i mozga odvija, postaje sve očiglednije da menopauza prevazilazi puku reproduktivnu biologiju. To je složena neurološka tranzicija, koja preoblikuje strukturu i funkciju mozga, sa ozbilnim implikacijama na kognitivno zdravlje i dobrobit, prenosi Hola! .

Bonus video:

(Espreso/NajŽena/AnaKlikovac/Prenosi M.M.)