OVO SU NAJVEĆA PREDVIĐANJA NIKOLE TESLE: Objavio ih je 1935., mnogima su kosti ZADRHTALE kad su pročitali

Sudbina vizionara je da zauvek bude ispred svog vremena. Takav je bio život Nikole Tesle, koji je sanjao budućnost, dok je njegov oportunistički rival Tomas Edison, iskoristio sadašnji trenutak.

Čak i u naše vreme ime Nikole Tesle izaziva asocijacije na naizgled divlje, nepraktične poduhvate, previše napredne, preskupe ili previše ekstrasvagantnog dizajna za masovnu proizvodnju i potrošnju. Niko bolje od Dejvida Bouvija, pop ikone, ne bi mogao da otelotvori Teslin duh na ekranu, i malo ko je bio pogodniji od samog Tesle, možda, da ekstrapolira iz njegovog vremena u naše i jasno sagleda tehnološku budućnost.

Naravno, ova slika Tesle kao usamljene, herojske, pa čak i pomalo tragične ličnosti, koja je postala žrtva Edisonovog uticaja, pomalo je romantično preterivanje. Kao što je napisao čak i urednik dugometražnog intervjua iz 1935. u sada nepostojećem časopisu Liberty, Tesla i Edison su možda bili rivali u „bici između naizmenične i jednosmerne struje… Inače su ova dva čoveka predstavljali sušte suprotnosti.” Edison je bio genije za praktične pronalaske koji su bili odmah primenljivi. Tesla, čiji su izumi bili daleko ispred vremena, izazivali su antagonizam koji je godinama odlagao realizaciju njegovih ideja. U nekim aspektima se može videti zašto je Tesla „pobuđivao antagonizam“. Možda je bio genije, ali nije bio narod, a neki od njegovih stavova, iako možda karakteristični za to vreme, danas su pomalo uznemirujući.

U dugačkom eseju za Liberty, „kako je rečeno Džordžu Silvesteru Vireku“ (pesniku i simpatizeru nacista koji je takođe intervjuisao Hitlera), sam Tesla izjavljuje: „Izgleda da sam uvek bio ispred svog vremena“. Zatim nastavlja da nabraja neke od načina na koje se pokazalo da je u pravu, samouvereno navodeći karakteristike budućnosti kako je on vidi. Niko ne voli sveznalicu, ali Tesla je odbio da se kompromituje ili dodvorava, iako je zbog toga profesionalno patio. I bio je, u mnogim slučajevima, u pravu.

Teslina predviđanja o budućnosti

Mnoga od njegovih predviđanja iz 1935. u Libertyju su još uvek predaleko da bi se izmerila, a neka od njih će nam se danas činiti čudnim ili čak zločinačkim. Međutim, neka se i dalje čine uverljivim, a nekoliko i preporučljivim ako želimo da opstanemo još 100 godina kao vrsta. Teslina predviđanja uključuju sledeće, koje on uvodi uz odricanje od odgovornosti da je „predviđanje opasno. Nijedan čovek ne može gledati daleko u budućnost”:

„Budizam i hrišćanstvo… biće religija ljudske rase u dvadeset prvom veku.“

„U 2100. godini će eugenika biti univerzalno uspostavljena.“ Tesla je dalje komentarisao: „nikome ko nije poželjan roditelj ne bi trebalo dozvoliti da proizvodi potomstvo. Za vek od sada, normalnoj osobi neće biti prihvatljivije da se ima potomstvo s osobom eugenički nepodobnom nego da se venča s nekim običnim kriminalcem.”

„Higijena, fizička kultura biće priznate grane prosvete i vlasti. Sekretar za higijenu ili fizičku kulturu biće daleko važniji u kabinetu predsednika Sjedinjenih Država koji će biti na funkciji 2025. godine od vojnog sekretara. Uz ličnu higijenu, Tesla je „zagađenje“ uključio kao društvenu bolest kojoj je potrebna regulacija.

„Uveren sam da u roku od jednog veka kafa, čaj i duvan više neće biti u modi. Alkohol će se, međutim, i dalje koristiti. To nije stimulans, već pravi eliksir života.”

„Biće dovoljno pšenice i proizvoda od pšenice da se prehrani ceo svet, uključujući i milione u Kini i Indiji gde vrvi od populacije.“ (Tesla nije predvideo antiglutensku maniju 21. veka.)

„Mnogo pre nego što osvane sledeći vek, sistematsko pošumljavanje i naučno upravljanje prirodnim resursima okončaće sve razorne suše, šumske požare i poplave. Univerzalno korišćenje vode i njen prenos na velike udaljenosti snabdeće svako domaćinstvo jeftinom energijom. Zajedno sa ovim optimističnim predviđanjem, Tesla je predvideo da „budući da će borba za egzistencija biti umanjena, razviće se više idealističke nego materijalističke struje.“

Neće biti ratova ali hoće “mašina koje razmišljaju”

Tesla nastavlja da predviđa eliminaciju rata, „tako što će svaku naciju, slabu ili jaku, učiniti sposobnim da se brani“, nakon čega bi ratni sanduci bili preusmereni na finansiranje obrazovanja i istraživanja. Zatim opisuje, prilično fantastičnim terminima, aparat koji „projektuje čestice“ i prenosi energiju, omogućavajući ne samo revoluciju u odbrambenoj tehnologiji, već „rezultate vezane za televiziju o kojoj smo samo mogli da sanjamo“.

Tesla svoje vreme dijagnostikuje kao ono u kojem „patimo od poremećenosti naše civilizacije jer se još nismo potpuno prilagodili dobu mašina“. Rešenje, tvrdi on, zajedno sa većinom futurista, tada i sada, „ne leži u uništavanju, već u ovladavanju mašinom“. Kao primer takvog majstorstva, Tesla opisuje budućnost „automata“ koji preuzimaju ljudski rad i stvaranje „mašine koja razmišlja“.

Met Novak iz Smithsoniana je analizirao mnoge Tesline tvrdnje, tumačeći njegova predviđanja o „higijeni i fizičkoj kulturi“ kao nagoveštaj EPA-e i raspravljajući o Teslinom radu u robotici („Danas“, rekao je Tesla, „robot je prihvaćena činjenica“). Članak Libertyja nije bio prvi put da je Tesla pružio opsežna javna predviđanja o veku koji dolazi, pa i dalje. Tesla je 1926. dao intervju časopisu Collier’s u kojem je manje-više tačno predvideo pametne telefone i bežičnu telefoniju i računarstvo:

„Kada se bežična veza savršeno primeni, cela zemlja će se pretvoriti u ogroman mozak, što u stvari i jeste… Moći ćemo da komuniciramo jedni s drugima trenutno, bez obzira na udaljenost. Ne samo ovo, već ćemo se kroz televiziju i telefoniju videti i čuti savršeno kao da smo licem u lice, uprkos udaljenosti od hiljada milja; a instrumenti pomoću kojih ćemo to moći da uradimo biće neverovatno jednostavni u poređenju s našim sadašnjim telefonom. Čovek će moći da ga nosi u džepu prsluka.“

Žena će biti ta koja će biti superiorna

Telsa je takođe napravio neka čudna predviđanja o putničkim letećim mašinama bez goriva „bez bilo kakvih ograničenja sadašnjih aviona i dirižabla“ i izneo više strašnih stvari o eugenici koje su ga opsedale u kasnijoj fazi života. Pored toga, Tesla je video promene rodnih odnosa kao preteču nadolazećeg matrijarhata. To nije bio razvoj koji je okarakterisao u pozitivnom smislu. Za Teslu, feminizam bi se „završio novim seksualnim poretkom, sa ženom kao superiornom. (Kao što Novak primećuje, Tesline sumnje u vezi sa feminizmom su ga učinile herojem takozvanog pokreta za „muška prava”.)

Iako je u potpunosti priznavao da žene mogu i da će parirati i nadmašivati muškarce u svim oblastima, on je upozorio da će „sticanje novih oblasti interesovanja žena, njihova postepena uzurpacija vođstva, otupiti i konačno raspršiti ženski senzibilitet, ugušiće materinski instinkt, tako da će brak i majčinstvo postati odvratni, a ljudska civilizacija će biti sve bliže i bliže savršenoj civilizaciji pčela. ”

Čini se da bi se „pčelinja civilizacija“ dopala ovom eugeničaru, osim što se, pretpostavljamo, Tesla plašio da postane trut. Iako je video razvoj kao neizbežan, on i dalje zvuči kao bilo koji od aktuelnih političara koji tvrde da društvo treba da nastavi da potiskuje i diskriminiše žene za njihovo dobro i dobro „civilizacije“.

Tesla je možda autsajderski heroj za opštu štrebersku kulturu, njegovi društveni stavovi definitivno uznemiravaju mnoge u današnjem postmodernističkom društvu.

(Espreso/Fakulteti.edukacija.rs/Prenela P.V.)