MUŠKARCI VOLE DA POKLONE OVAJ CVET U SAKSIJI SVOJIM DAMAMA: Njegovo značenje će vas baciti u razmišljanje

Sutra je 8. mart i mnogi će se potruditi da supruzi ili devojci poklone cveće, ali ako ovo planirate da uradite, jako je važno da znate simboliku cveća. Jagorčevine u ovo vreme ima na svim pijacama, šumama i veoma je dostupna, ali uoliko želite da je poklonite svojoj boljoj polovini, treba da znate i šta predstavlja.

Jagorčevina koja je u narodu poznata kao jaglika, kunjavac, jaglac, jagorčika, jagla je vesnik proleća, ženski princip, simbol rađanja, postojanosti i trajanja. Veruje se da otvara prolećno nebo i da je omiljen cvet slavuja čija pesma je pozdrav ovoj biljci.

U mitologiji i legendama simbol jagorčevine povezuje se sa iskonskom lozinkom čiju tajnu znaju i ljubomorno čuvaju samo odabrani. Engleski pesnici Samjuel Tejlor Kolridž i Džon Don je opevaju u XIX veku u svojim pesmama, a italijanski vajar, zlatar i slikar Andrea del Verokio je između 1475. i 1485. godine izvajao mermernu bistu Dama sa jagorčevinama.

Ovo cveće raste u februaru i ima jaku simboliku.

Prema legendi Sveti Petar, čuvar neba, je spavao kada je čuo buku koja ga je probudila. Buka je dopirala sa nebeskih vrata jer je neko pokušavao da uđe na pogrešan ulaz. Pošto je Sveti Petar bio tako pospan, ispustio je ključeve carstva nebeskog, a na mestu gde su oni pali iznikla je jagorčevina. Zato u narodu jagorčevinu zovu i ključarica, božja ručka, sunašce i nebeski ključ.

Nemci je nazivaju Petrov ključ, nebeski ključ ili samo ključarica, a u njihovom folkloru se veruje da će se prva devojka koja u proleće pronađe jagorčevinu venčati u roku od jedne godine. Englezi jagorčevinu zovu Petrova biljka, a mnogi slovenski narodi je poštuju kao zlatne ključeve jer veruju da otvaraju put ka celom zelenom carstvu na proleće.

U nordijskoj mitologiji jagorčevina se smatra svetim cvetom boginje ljubavi Freje. Tokom rituala poklonici su polagali cveće na oltare posvećene njoj. Keltski sveštenici, Druidi smatrali su jagorčevinu čarobnom i svetom biljkom. Verovali su da dodir jagorčevine otvara put u čarobnu zemlju, prepunu božanskih darova.

Ali, ako je broj latica u cvetu ili broj cvetova u buketu pogrešan, otvoriće se put u pakao. Druidi su takođe verovali da jagorčevina drži ključeve neba i da može odagnati zle duhove i zato su nosili ovaj cvet tokom rituala. Pored toga, koristili su i ulje cvetova pre ceremonija jer su verovali da ono može da očisti i pročisti njihova tela. Prema Druidima, vile vole cvet jagorčevine i zbog ovog verovanja stavljan je na vrata doma, kako bi vile blagosiljale dom i sve njegove ukućane.

U Irskoj i Velsu jagorčevina se smatra čarobnom biljkom. U engleskom folkloru se verovalo da će se vile pojaviti deci koja jedu jagorčevinu. Ona je i simbol engleske oblasti Eseks, a nalazi se i na grbu engleskog grada Barfilda. U Velikoj Britaniji se od davnina koristi za izradu vina.

Bonus video:

(Espreso/Srbija danas/Preosi A.M.)