SVI MISLE DA HOLESTEROL MOŽE BITI DOBAR ILI LOŠ, A POSTOJI TREĆA VRSTA KOJA JE NAJGORA: Ovakav priziva SMRT

Visok holesterol ne daje nikakve simptome i, nažalost, kod mnogih pacijenata se on otkrije kad dobiju srčani ili moždani udar. Međutim, svako ko u porodici ima istoriju ovakvih slučajeva, trebalo bi da proveri svoj nivo holesterola.

Lipidni status se može proveravati već u detinjstvu, a redovni skrining nastaviti u odraslom dobu. Totalni holesterol treba da bude manji od 200mg/dl, prag za "loš" holesterol (LDL) je 100mg/dl, a za "dobar" holesterol (HDL) manje od 60mg/dl. Trigliceridi su takođe važni, a njih treba da bude manje o 150mg/dl.

Po drugoj metrici, normalne vrednosti u krvi su 3,10 - 5,5 mmol/l, a štetno delovanje se ispoljava tek kada je u krvi prisutan u znatno većim koncentracijama od normalnih.

Ukoliko se otkrije kod dece, visok holesterol će kasnije samo da raste, pa ga treba držati pod strogom kontrolom.

Pored genetike, povišen holesterol izaziva nezdrava ishrana, pre svega unos velikih količina loših masti - iz masnog mesa, pekarskih proizvoda, pržene hrane i prerađevina. Za razliku od uobičajenog mišljenja, manje nam preti holesterol iz hrane, a više su opasne masnoće od kojih naše telo stvara holesterol.

Takođe je manje poznato da od ukupnog holesterola u telu, organizam sam stvori čak dve trećine, a samo trećina dođe iz hrane. Holesterol nam je i neophodan za normalno funkcionisanje svake ćelije, posebno je za sintezu steroidnih hormona i transport vitamina rastvorljivih u masti - A, D, E i K.

Pošto je nerastvorljiv u vodi, u krvi se holesterol transportuje tako što se veže za proteine gradeći lipoproteine. Postoji više vrsta ovih lipoporoteina. Podeljeni su prema gustini na:

HDL (engl. High Density Lipoprotein), lipoproteini velike gustine - naziva se "dobrim" holesterolom, jer pomaže eliminaciji lošeg,

LDL (engl. Low Density Lipoprotein), lipoproteini male gustine i - naziva se "lošim" holesterolom, jer se od njega može stvoriti plak na arterijama. Ove naslage sužavaju krvne sudove, a mogu se i odvojiti od zida i tako nastaje tromb koji može da izazove srčani ili moždani udar i

VLDL (engl. Very Low Density Lipoprotein), lipoproteini vrlo male gustine - takođe se smatra lošim holesterolom, jer doprinosi nastajanju arterijskog plaka. Retko se spominje, jer se ne može otkriti rutinskom analizom lipidnog statusa. Najčešće se procenjuje na osnovu nivoa lipida i smanjiće se ako se količina masti u krvi smanji.

Pored promene ishrane, za regulaciju visokog holesterola treba promeniti i ostale životne navike - uvesti redovno fizičko vežbanje, bar tri do četiri puta nedeljno u trajanju od 40 minuta, prekinuti s pušenjem i izbegavati alkoholna pića. Važno je proveravati lipidni status barem jednom godišnje bez obzira na to što nemate nikakve simptome ni tegobe, jer - podsetimo - sam visok holesterol ih i ne izaziva.

Ako se utvrdi da je visok ili postoje neke tegobe, krv treba analizirati na četiri do šest nedelja.

(Espreso/lepa i srećna/Prenela P.V.)