NEUROLOG ALEKSA OTKRIO KOJI SIMPTOM MOŽDANOG UDARA ĆETE PRVI PRIMETITI KOD SEBE: Nećete ga ni OSETITI, a KOBAN JE

Svake godine u Srbiji se registruje oko 25.000 pacijenata koji su imali moždani udar. Ova poražavajuća statistika svrstala nas je među vodeće zemlje u svetu po broju novoobolelih. Lekar neurolog dr Aleksa Pejović ističe da postoje simptomi koji nam mogu ukazati na to da nam preti moždani udar.

Istakao je da postoji čak 150 uzroka koji dovode do moždanog udara, a najgore od svega je što su uglavnom neosetni.

– Mnogi faktori rizika za moždani udar ne bole, tako da ih čovek nije ni svestan. U našoj kulturi je afirmativno kada kažete da nikada niste išli kod lekara. Iako to podrazumeva da je čovek vodio zdrav život, u praksi, to znači da se on nije redovno kontrolisao, i onda je došao sa visokim krvnim pritiskom koji ima 20 godina, 10 godina dijabetes, 15 godina povišenu masnoću u krvi itd, što i predstavlja uvod u rizik – ističe dr Pejović.

Kako nastaje moždani udar?

Kako je objasnio, postoji podela moždanih udara na ishemijske, kada dolazi do začepljenja krvnog suda i hemoragijski, odnosno krvareći moždani udar, kod kojih je smrtnost veća.

– Moždani udar nastaje onog trenutka kada se ili začepi krvni sud koji dovodi kiseonik i nutrijente u mozak, ili s druge strane taj isti krvni sud pukne, kada dođe do izliva krvi u mozak – kaže dr Pejović.

Simptomi moždanog udara

Na sreću, simptome moždanog udara možemo prepoznati, ističe dr Pejović.

– Simptomi zavise od dela mozga koji ishranjuje taj krvni sud koji je pukao ili je začepljen – navodi dr Pejović i objašnjava da, iako simptomi mogu biti šaroliki, najčešći su:

slabost neke polovine tela, obično ruke i noge, ili može biti samo slabost ruke i noge,

problemi sa govorom,

ispadi u vidnom polju, recimo,

oduzetost ili slabost,

nespretnost jedne polovine tela itd.

Karakteristično za simptome moždanog udara je što nastaju u trenutku ili kroz nekoliko minuta. Tada je neophodno odmah pozvati Hitnu pomoć, naglašava lekar.

– Pet minuta je period kada neuroni mogu da ostanu bez kiseonika i bez nutrijenata. Postoje metode kojima možemo da lečimo, tačnije da smanjimo štetu od moždanog udara. Ipak, neuroni umiru gotovo momentalno i neka šteta će nastati, ali mi se borimo za ostatak mozga i to u satima koji dolaze. Što pre se dođe do hitne službe, to je bolje. Začepljenje najčešće nastaje u karotidama – objašnjava dr Pejović.

Šta je mali moždani udar?

– Mali moždani udar to je moždani udar koji ima mali neurološki deficit. Malo vam je slaba ruka ili malo vam je slaba noga. U tom smislu je jasna koja je razlika jer ruka može biti i noga potpuno oduzeti, to zovemo hemiplegija, ili može biti oduzeta u nekom manjem stepenu, to je hemipareza. I tu postoje razlike naravno. Prognoza tih manjih moždanih udara je u globalu bolja zato što je oporavak bolji i s druge strane smrtnost je manja – objašnjava lekar.

Ističe da je jedan od poslova neurologa da se bave i prevencijom moždanog udara.

– Postoji nekoliko stepena prevencije, primarna prevencija je ono što je na nivou populacije najbitnija, a to je da sprečimo da do moždanog udara ne dođe. Međutim, kada se šteta desi, a rekli smo da šteta nastaje skoro momentalno, onda je sledeći prioritet sekundarna prevencija, a to je da se ta šteta ne ponovi. Ono što mi na osnovu studija znamo je da od prilike nekih 30% moždanih udara, ako gledamo na nivou populacije, znači tih 25.000 ljudi koji će doživeti moždani udar, 30% će ga doživeti po drugi put. I to je nešto što, takođe, može da se spreči. Najveći rizik je u prvoj godini od moždanog udara. Znači, nekih, da tako kažemo, 50% pacijenata će u prvoj godini dobiti moždani udar. Posle u narednim godinama taj rizik pada, ali takođe postoje – navodi lekar.

Godine više nisu presudne za moždani udar

Postoji 150 razloga zašto može doći do moždanog udara, ističe doktor.

– Kod mlade populacije on ima drugačije uzroke nego što su kod starije. To su obično retke, neobične bolesti, sklonosti ka zgrušavanjima u krvi i tako dalje. Ali ono što je takođe problematično, to je upravo to što smo videli, da je u toj grupi raste procenat ljudi koji dobijaju moždane udare zbog klasičnih uzroka moždanog udara poput:

Gojaznosti,

šećerne bolesti,

visokog pritiska.

Navodi da je nekada bilo očekivano da čovek sa 40 godina počne da pije terapiju za pritisak, a sada imamo sve više mladih ljudi, 20-30 godina, koji počinju da piju terapiju, navodi doktor.

Migrene koje najavljuju moždani udar

Kako je objasnio, migrene sa aurom predstavljaju rizik za moždani udar.

– Ako imate običnu migrenu bez aure, onda to vas stavlja u mali rizik. Što se tiče ovih najčešćih moždanih udara, glavobolja nije baš tipičan simptom, iako može da se javi u 5-10% slučajeva. S druge strane, kod tih hemoragijskih moždanih udara, kada imamo pucanje krvnog suda, glavobolja može da bude i ključni simptom moždanog udara – kaže doktor.

Ističe da ne treba paničiti kod svake glavobolje, ali da postoji vid bola u glavi koji mora da nas natera odmah na reagovanje.

– To je glavobolja koja nastaje naglo, intenzivna je i, po pravilu, najjača doživljena glavobolja u životu. Mi to zovemo glavobolja udara groma. Znači, kao da vas je udario grom. Može da obuhvati pola glave, cela glave, iza oka, nema pravila, znači, ali da bude intenzivna i takav bol kakav nikad nikad niste doživeli i ako je praćena nagonom za povraćanje, izmenom stanja svesti, ili, recimo, pojavom slabosti ruku, nogu, nespretnošću, utrnulošću neke polovine tela i tako dalje, to su simptomi koji zahtevaju da se javite lekaru – kaže dr Pejović.

Navodi i da glavobolje koje se dese u teretani ili tokom neke jake fizičke aktivnosti ili pri naporu, treba se obavezno javiti lekaru.

(Espreso/Dnevno//blic/Prenela P.V.)

Preporučamo