STRUČNJACI OTKRILI KOJE NAMIRNICE DIREKTNO UTIČU NA GOJENJE: Srbi ih svakodnevno jedu, a posledice mogu biti UŽASNE

Da li vam je nekad palo na pamet zašto nakon hrane ima dovoljno mesta i za poslednji čips? Stručnjaci ističu da to može biti lanena pločica, žitarice za doručak, sladoled ili neka poslastica. U suštini svi oni imaju listu osnovnih početnih sastojaka, prenosi nypost.com.

Da bi ljudi izbegli trošenje novca na celovitu hranu, proizvođači se fokusiraju na osnovne prehrambene useve poput kukuruza, pšenice i krompira, na njihove osnovne molekularne komponente, a što se u poslu sa grickalicama zove "kaša".

Kako se ističe u jednom od snimaka Starch Europe, evropskog udruženja industrije skroba, ono što se uglavnom estrahuje su skrobna kaša, mlečna mešavina skroba i vode, ali su tu i proteini i vlakna. Polovina ove škrobne kaše ide na proizvodnju šećera na bazi skroba i drugih derivata, koji nastaju hidrolizom,a to je proces sličan ljudsok varenju. Ovaj proces mnogi stručnjaci upoređuju sa mamom pticom koja žvaće i vraća hranu kako bi njeni mladunci lakše jeli.

Uz to nije nepoznato da proizvođači koriste industrijske mehanizme za preradu hrane i boje, poput emulgatora i veštačkih aroma, navodi ovaj portal. Na taj način kupcima je u ponudi veliki izbor, od gastronosmkih jela, lepinja za hamburgere do žitnih počica.

Zbog nedostatka proteina, vlakana i drugih hranjivih sastojaka unapred svarena hrana zaobilazi signal koji obaveštava sve nas da smo siti.

Stručnjaci ističu da često nedostaje taj signal koji nam kaže "dosta je" i ako smo ubacili duplo više kalorija zbog čega se ljudi mogu osećati nezasićeno i ljutito dok posežu za novim kesicama slatkiša i drugih obrađenih namirnica.

Grickalice mogu prouzrokovati mnoge zdravstvene probleme. Studije su pokazale da ultra obrađena hrana čini oko 73 odsto hrane u SAD, a prosečna Amerikanka dobija više od 60 odsto kalorija iz takve hrane.

BONUS VIDEO

(Espreso/Srecnarepublika/prenela T.M.)