NIKOLA TESLA JE TVRDIO DA ĆE SE OVO DESITI DO 2035. GODINE: Objavljeno CELO PREDVIĐANJE, kad ga vidite ZANEMEĆETE

Da li je Tesla video dobro i koliko daleko? Koliko toga je pogodio? Šta je govorio o vremenu koje je i za nas budućnost? Kako je Tesla zamišljao naše vreme, od 2010. do 2035. godine?

Život slavnog naučnika Nikole Tesle isprepleten je velikim otkrićima i misterijama.

Pre nekog vremena otkrili smo jedan manje poznat članak, objavljen u časopisu “Liberty”, februara 1937. godine, u kojem Tesla, nama se učinilo, zadivljujuće detaljno govori o ne tako skoroj budućnosti, piše sajt “Magazin planeta”. “Čini mi se da sam oduvek bio ispred svog vremena”, priča Tesla.

Nikola Tesla je tada imao 78 godina i za njega se već znalo da je otac radija, televizije, prenosa energije, indukcionog motora i otkrića kosmičkih zraka. U to vreme objavio je postojanje do tada nepoznatog izvora energije, prisutnog svuda oko nas i u neograničenim količinama; a u vreme kada je članak objavljen, radio je na razvoju uređaja za koji je tvrdio da će buduće ratove učiniti beskorisnim.

Tesla i Edison su često predstavljani kao suparnici. Oni jesu bili suparnici do određene granice, u borbi za premoć naizmenične i jednosmerne struje iz koje je Tesla izašao kao pobednik. On je dobio bitku; velika elektrana na Nijagarinim vodopadima i elektrane na mnogim drugim mestima zasnovane su na njegovom sistemu. U svakom pogledu njih dvojica su bili različiti. Edison je bio genije za praktične i odmah primenljive pronalaske. Tesla, čiji su pronalasci bili daleko ispred njegovog vremena, izazivao je oprečna mišljenja pa su njegovi pronalasci često godinama čekali na priznanje i primenu.

Međutim, veliki fizičari, kao što su Kelvin (Kelvin) i Kruks (Crookes), govore o njegovim pronalascima kao o čudima. “Tesla je”, govorio je profesor Keneli (A. E. Kennelly), sa Univerziteta u Harvardu, prilikom dodele Edisonove medalje Tesli, “postavio osnove za nova dostignuća širom sveta… Ono što je on prikazao, predstavljalo je otkrovenje za nauku i umetnost svih vremena”. “Kada bi”, primećuje Behrend (B. A. Behrend), čuveni pisac i inženjer, “trebalo da se odreknemo rezultata rada gospodina Tesle, točkovi industrije bi prestali da se okreću, stali bi električni automobili i vozovi, naši gradovi bi se našli u mraku, mlinovi bi utihnuli i zamrli”.

Teslina budućnost

“Predviđanje je nezahvalno. Nijedan čovek ne može da vidi suviše daleko u budućnost. Napredak i pronalasci se razvijaju u drugačijim pravcima od onih koje smo predviđali. Takvo je bilo moje iskustvo, mada sebi laskam da su događaji potvrdili mnoge razvojne pravce koje sam predviđao u prvoj trećini 20. veka.

Izgleda da sam uvek bio ispred svog vremena. Trebalo je da čekam devetnaest godina da proradi elektrana na Nijagari zasnovana na mom sistemu, prošlo je petnaest godina pre nego što je moj patent za bežični prenos signala, objavljen još 1893, našao univerzalnu primenu.

Najavio sam kosmičke zrake i moju teoriju radioaktivnosti 1896. Jedno od najznačajnijih otkrića – rezonantnost Zemlje – kao osnovu bežičnog prenosa energije, a koje sam objavio 1899, mnogi ne razumeju ni danas.

Gotovo dve godine pošto sam obavio prenos električne energije oko čitave planete, Edison, Stajnmec (Steinmetz), Markoni i drugi tvrdili su da je nemoguće bežičnim putem preneti preko Atlantika čak ni običan signal. S obzirom da sam nagovestio toliko mnogo značajnih otkrića, mislim da neću mnogo pogrešiti ako pokušam da predvidim kako će izgledati život u 21. veku.

Život jeste i uvek će biti jednačina čije je rešenje neuhvatljivo, ali ona ipak sadrži određene poznate činjenice. Sa sigurnošću možemo da kažemo da je život kretanje, iako nedovoljno poznajemo njegovu prirodu. Za kretanje je neophodno telo koje se pomera i sila koja ga potiskuje i pomaže da savlada otpor. Čovek, uopšteno, jeste masa koju potiskuje sila. Otuda se i opšti zakoni u carstvu mehanike, koji važe za kretanje, mogu primeniti i na čovečanstvo.

Postoje tri načina kako se može povećati energija koja određuje ljudski progres: prvo, možemo povećati masu. To bi, u slučaju čovečanstva, značilo poboljšanje uslova života, zdravlja, razvoja vrste i slično. Drugo, možemo da smanjimo sile otpora koje usporavaju napredak, kao što su neznanje, glupost i religiozni fanatizam. Treće, možemo da umnožimo energiju ljudske mase ovladavanjem silama univerzuma, kao što je sila sunca, okeana, vetrova i plime i oseke.

Buda, Isus i mehanicizam

Prvim metodom ostvarujemo više hrane i opšte blagostanje. Drugim se stvaraju uslovi za mir. Trećim se povećava naša sposobnost da radimo i stvaramo. Napredak, bilo kakav, je nemoguć ukoliko naši napori nisu usmereni ka povećanju blagostanja, ka miru i ka stvaralaštvu. Po tome je mehanicističko shvatanje života jedinstveno sa učenjima Bude i Isusa.

Mada nisam vernik u ortodoksnom smisli, oslanjam se na religiju. Prvo, jer svaki čovek mora da ima neki ideal – religiozni, umetnički, naučni ili humanitarni – da bi njegov život imao nekog smisla. Drugo, jer sve velike religije sadrže mudre preporuke za dobar život koje važe danas kao i u doba kada su nastale.

Ne postoji sukob između ideala nauke i ideala religije, ali je nauka suprotstavljena teološkim dogmama jer se nauka zasniva na činjenicama. Za mene, univerzum je jednostavno velika mašina koja nikada nije postala i nikada neće nestati. Ljudsko biće nije izuzetak u prirodnom poretku stvari.

Čovek je, kao i univerzum, mašina. Ništa ne dopire do našeg uma niti utiče na naše delovanje, posredno ili neposredno, a da nije odgovor na poruke koje čulima primamo iz spoljašnje sredine. Zbog sličnosti naše konstrukcije i naše okoline, svi slično odgovaramo na slične uticaje, a kao rezultat naših reakcija, dolazimo do razumevanja. Toko svih ovih vekova, razvijali su se beskonačno složeni mehanizmi. Međutim, ono što mi zovemo “duša” ili “duh”, nije ništa više od zbira svih funkcija tela. Kada ove funkcije nestanu, nestaju i “duša” ili “duh”.

Ja sam ove ideje izneo daleko pre nego što su bihejvioristi, predvođeni Pavlovom u Rusiji i Votsonom (Watson) u Sjedinjenim državama, objavili koncept svoje nove psihologije. Ovo, očigledno mehanicističko shvatanje nije u suprotnosti sa etičkim shvatanjima života. Opšte prihvatanje ovih postavki ne bi razorilo religiozne ideale. Danas su budizam i hrišćanstvo najveće religije, i po broju vernika i po značaju. Verujem da će njihova suštinska shvatanja izgraditi novu religiju ljudske rase u 21. veku.

Procvat samilosti i sažaljenja

Godine 2100. razvoj života će biti pod potpunom kontrolom nauke. U prošlosti, zakonom borbe za opstanak, uglavnom su nestale manje podobne osobine. Čovekovo novo osećanje sažaljenja suprotstavlja se neumoljivom delovanju prirode. Kao rezultat, nastaviće se očuvanje života ali i razvoj nedovoljno prilagođenih pripadnika ljudske vrste.

Jedini metod koji bi odgovarao našem osećanju civilizovanog ponašanja je sterilizacija i potiskivanje seksualnog instinkta kod neprilagođenih jedinki. Nekoliko evropskih i neke članice unije Sjedinjenih država odlučuju se da sterilizuju kriminalce i mentalno poremećene osobe. To nije dovoljno.

Naučnici stalno vrše pritisak da se osnivanje bračne zajednice učini što težim. Svakome ko nije pouzdan roditelj neće biti dopušteno da stvara potomstvo. Za jedan vek od danas, normalnoj osobi biće jednako neprihvatljivo da opšte sa neprilagođenim pripadnicima društva kao i sa običnim kriminalcima.

Higijena i fizička kultura biće priznati delovi obrazovnog sistema i državnog aparata. Ministar za higijenu i fizičku kulturu, 2035. godine, u vladi tadašnjeg predsednika SAD, biće značajniji od ministra odbrane. Zagađenost naših obala, kao što je danas oko Njujorka, za našu decu i unuke biće nezamislivi kao što je nama nezamisliv život bez vodovoda i kanalizacije. Snabdevanje vodom će se strogo nadzirati, a samo lud čovek koristiće vodu koja nije sterilizovana.

Više ljudi umire ili oboljeva od zagađene vode nego od kafe, čaja, duvana i drugih stimulanata. Ja lično sam se odrekao svih stimulanata. Takođe, praktično ne jedem meso. Uveren sam da za sto godina kafa, čaj i duvan neće biti toliko primamljivi. Alkohol će se, ipak, i dalje koristiti, jer on nije stimulant već provereni eliksir života. Stimulanti neće nestajati pod prisilom. Jednostavno više neće biti u modi da se organizam truje štetnim sastojcima. Prirodna hrana, kao što su mleko, med, žitarice biće osnova epikurejskih večera i u vrhunskim restoranima 21. veka.

Biće dovoljno žita i proizvoda od žita da se ishrani čitav svet, uključujući i milione gladnih u Kini i Indiji. Naša planeta je prebogata, a tamo gde nešto nedostane, azot dobijen iz vazduha će obnoviti tkivo Zemlje. Ja sam 1900. razvio proces za ovu namenu. Kasnije, posle četrnaest godina, pred ratnim potrebama, usavršili su ga nemački hemičari.

Ratovi protiv neznanja

Znatno pre kraja sledećeg veka, sistematsko pošumljavanje i naučno upravljanje prirodnim resursima učiniće kraj sušama, šumskim požarima i poplavama. Univerzalna primena vodene energije i njen prenos na velike razdaljine, omogućiće da svako domaćinstvo dođe do jeftine energije pa će prestati potreba za sagorevanjem tečnosti. Smanjenjem napora za goli opstanak, čovečanstvo će više biti usmereno ka razvoju ideala nego materijalnih vrednosti.

Danas i najcivilizovanije zemlje sveta maksimum svojih prihoda troše na ratove, a minimum na obrazovanje. U 21. veku taj odnos će se izmeniti. Postaće slavniji oni koji dobijaju bitke protiv neznanja nego oni koji umiru na bojnim poljima. Otkriće nove naučne istine privlačiće veću pažnju od diplomatskih događaja. Čak su i novine naših dana počele da prihvataju naučna otkrića ili novo filozofsko shvatanje kao i svaku drugu vest. Novine 21. veka će još pisati o kriminalnim i političkim kontroverzama, ali će glavni naslovi na naslovnim stranama biti objave novih naučnih hipoteza.

Napredak će biti nemoguć ukoliko ljudi nastave sa divljačkom praksom međusobnog ubijanja. Od svog oca, erudite i upornog borca za mir, nasledio sam duboku mržnju prema ratu. Kao i drugi pronalazači, neko vreme sam verovao da se ratovi mogu zaustaviti ukoliko se učine još razornijim. Ali, shvatio sam da je to pogrešno. Potcenio sam čovekov borilački instink, za koji će trebati više od jednog veka da bi sasvim izbledeo. Rat se ne može ukinuti tako što ćemo ga staviti van zakona. Nećemo ga sprečiti ako razoružamo najmoćnije. Ratovi će se sprečiti ne tako što ćemo oslabiti jake već tako što će svaki narod, slab ili jak, biti u stanju da sam sebe odbrani.

Otuda, svako sredstvo koje se koristi za odbranu može da služi i agresivnim namerama. Time se obezvređuju dobre namere za ostvarenje mira. Ja sam, međutim, uspeo da dođem do ideje kako da usavršim sredstva koja bi poslužila uglavnom za odbranu. Ako bi se prihvatila, to bi potpuno izmenilo odnose među narodima. Time bi se svaka zemlja, velika ili mala, učinila sposobnom da pruži otpor neprijateljskim vojskama, avionima ili drugim sredstvima napada. Moj pronalazak zahteva izgradnju velikog generatora koji bi, kada se stavi u pogon, bio u stanju da uništi sve, od neprijateljske vojske do ratnih mašina, u krugu od oko 400 km. On bi, da tako kažem, predstavljao snažan zid i nepremostivu prepreku pred bilo kakvim oblikom agresije.

Vakcina protiv osvajanja

Ako nijednu zemlju ne možete uspešno da napadnete, tada prestaje svaki smisao za ratnu opciju. Moje otkriće razoružava zlokobnu snagu aviona ili podmornica, ali ostaje nadmoć bojnih brodova, jer se brodovi mogu opremiti nekim od neophodnih uređaja. Možda će i dalje biti ratova na moru, ali nijedan ratni brod neće moći da prodre kroz kopnenu liniju odbrane jer će uređaji na obali biti nadmoćniji od bilo kog naoružanja bojnih brodova.

Želim da izričito podvučem da se ovaj moj pronalazak ne oslanja na tzv. “zrake smrti”. Zraci nisu primenljivi jer se ne mogu proizvesti u potrebnoj količini i jer na većim razdaljinama gube neophodnu snagu. Sva energija Njujorka (približno dva miliona konjskih snaga) pretvorena u zrake i projektovana na razdaljinu od četrdeset kilometara, ne bi mogla da ubije čoveka jer bi se, prema poznatim zakonima fizike, toliko raspršila da ne bi imala nikakvog efekta.

Moj aparat projektuje čestice koje mogu biti relativno velike ili mikroskopskih dimenzija, i omogućava da se na mali prostor i na veliku razdaljinu prenese trilione puta više energije nego što je moguće sa zracima bilo koje vrste. Hiljade konjskih snaga mogu se preneti snopom tanjim od dlake u kosi, a da ih, pritom, ništa ne može zaustaviti. Ova izuzetna osbina zraka omogućiće, između ostalih stvari, nezamislive rezultate u televiziji jer gotovo da neće biti ograničenja za intenzitet osvetljavanja, veličinu slike ili razdaljine na kojoj je moguća projekcija slike.

Ne kažem da neće biti još razarajućih ratova pre nego što svet prihvati moj izum. Ja verovatno neću doživeti njegovu primenu. Ali, uveren sam da će za jedan vek od danas sve zemlje obezbediti da ovim ili nekim sličnim sredstvom postanu imune od napada.

Bezbrojne poslove koji se danas još uvek obavljaju ljudskom rukom zameniće “ruke” automata. Baš u ovom trenutku, naučnici u laboratorijama američkih univerziteta nastoje da stvore nešto što se opisuje kao “mašina koja misli”. Takav razvoj sam ranije predviđao.

Ja sam, u stvari, konstruisao “robote”, pisao je naučnik. Danas su roboti nesporna činjenica, ali same principe još treba otkrivati. U 21. veku roboti će zauzeti mesto koje su imali robovi u drevnim civilizacijama. Uopšte ne postoji razlog zbog koga se sve to ne bi dogodilo i za manje od jednog veka. A ako pažnja čovečanstva ne bude previše zaokupljena spoljašnjim ratovima i unutrašnjim revolucijama, nema razloga da milenijum elektronike ne započne već za nekoliko decenija.

(Espreso/alo/slobodanka Ćorić/Prenela P.V.)