MNOGI VERNICI NE ZNAJU ZA STROGO PRAVILO U TOKU BOGOSLUŽENJA: Ovoj grupi ljudi je jedino DOZVOLJENO da urade jedno

Tradicija stajanja tokom bogosluženja u pravoslavnim crkvama potiče iz ruske pravoslavne tradicije, dok se u drugim zemljama, poput Grčke i Bugarske, često vernici sede tokom službe. Mitropolit Ilarion (Alfejev) objašnjava da ova praksa stajanja proizilazi iz ideje postignuća i podvižništva, ali naglašava da se stajanje ne smatra neprekornim pravilom, već je običaj koji proizlazi iz razumnih osnova.

U pravoslavlju, tradicija stajanja tokom bogosluženja u crkvi potiče iz ruske pravoslavne tradicije, dok u drugim zemljama, poput Grčke ili Bugarske, vernici često sede tokom službe.

Ova praksa stajanja proizilazi iz ideje postignuća i podvižništva. Pa, da li je i kod nas moguće sedeti u crkvi ako ste umorni ili se ne osećate dobro?

Mitropolit Ilarion (Alfejev) otkriva odakle potiče ova praksa i da li je moguće sedeti za vreme službe:

- Naravno, možete sedeti za vreme službe. U pravoslavlju ne postoji "propis" koji bi značio: obavezno je izdržati celu službu od početka do kraja na nogama, a sedenje je greh. To se lako može videti kada se nađete, na primer, u Grčkoj, zemlji koja je jedan od stubova pravoslavlja u svetu. Mnogo je crkava u kojima se redovi klupa nalaze tačno na sredini hrama, a ne samo uz ivice zidova, kao što imamo kod nas. I to se može naći ne samo u Grčkoj, već i u drugim zemljama. A u Bugarskoj, na primer, u nekim crkvama nije uobičajeno da se uopšte stoji.

- Čak i na Svetoj Gori Atonskoj, gde se nalaze manastiri sa najstrožim monaškim pravilima, monasi retko služe sve službe, a deo službe provode naslonjeni na stasidiju (drvenu stolicu sa preklopnim sedištem, visokim naslonom i naslonima za ruke). Ovo dolazi iz shvatanja da je hram izgrađen za molitvu, a ne za stajanje kao takav.

On naglašava i da je tradicija da se stoji na celoj službi potiče iz ruske pravoslavne tradicije. Ali napominje da to nije pravilo koje se ne može prekršiti, već običaj, koji se, međutim, zasniva na sasvim razumnim osnovama.

- Generalno, kada govorimo o tome kako se ponašati u hramu, neprikladno je govoriti o "pravilima". Pravilo u hramu postoji, zapravo, jedno – ne ulazi u oltar. A sve ostalo – odeća i ponašanje – proizilazi iz toga šta je prikladno, a šta nije. Hram je sveto mesto gde ljudi ostaju sami sa najintimnijim u svom životu – Bogom, koji je za njih i Utešitelj, i Spasitelj, i Pomoćnik. Hram je mesto božanskog sozercanja i molitve. Ljudi pokušavaju da zapamte ovo i sva "pravila" dolaze iz ovoga. Ne govorite naglas – kako ne biste ometali druge. Budite skromni – kako ne biste stvarali gužvu. Žene treba da se oblače lepo, ali tako da ne iskušavaju izgled monaha i monaha, kojima je telesno zlostavljanje jedno od najtežih.

- Tradicija stajanja u hramu je odraz druge strane duhovnog života – ideje postignuća. Ne umemo da budemo podvižnici, ne uspevamo, a bogosluženje je jedna od retkih prilika kada savremeni čovek zaista može na neki način fizički da savlada sebe radi Boga i Svetih Tajni koje se dešavaju u hramu.

Kako se sveštenici odnose prema tradiciji stajanja tokom bogosluženja u pravoslavnim crkvama? Da li se savetuje vernicima da procene svoju snagu i da, ako su bolesni ili umorni, sede tokom službe?

- Naravno, ne radi se o podvigu radi samog podviga – inače bi ljudi postali svetitelji, satima besposleni na jednom mestu. Glavna stvar u hramu je molitva. Zato neki sveštenici savetuju: stajanje u hramu treba proceniti prema sopstvenoj snazi. S jedne strane, ne sledite svoja osećanja – jer osećanja su varljiva i lukava, a najčešće je bolje da se naterate da malo stojite. Međutim, ako ste bolesni ili zaista umorni do te mere da vam sam boravak u službi gubi smisao, verovatno nema smisla da nastavljate da stojite.

- U pravoslavnim crkvama nema uvek dovoljno klupa – njihov broj je određen tradicijom svake pojedinačne parohije. Stoga se često može videti kako vernici sa sobom nose sklopive klupe. Koliko mogu da koštaju. Umorni – sedite.

BONUS VIDEO

(Espreso/srbijadanas/prenela T.M.)