OVO PRVO MORATE URADITI KADA DOBIJETE SRČANI UDAR: Može da vam SPASI ŽIVOT, hitno ZAPAMTITE POSTUPAK

Veliki Dejan Milojević je ostavio košarkaški svet u suzama. On je preminuo nakon što je doživeo srčani udar.

A šta je zapravo srčani udar?

Srčani udar (infarkt miokarda) je izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Srčani udar je poslednja faza i samo jedan od oblika u razvoju koronarne bolesti (ishemijska bolest srca). Koronarna bolest se može manifestovati i kao stabila angina pectoris, nestabilna angina, vazospastična angina i asimtomatska ishemija miokarda.

Koliko je čest srčani udar?

Srčani udar može biti i prva manifestacija koronarne bolesti i u našoj državi je i dalje vodeći uzrok umiranja u opštoj populaciji. Dok se u celom razvijenom svetu učestalost infarkta miokarda smanjuje, u našoj zemlji raste i u Evropi je veća učestalost infarkta samo u Rusiji.

Kako nastaje srčani udar?

Srčani udar (infarkt miokarda) nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz koronarne arterije koje snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranjivim materijama, zbog čega u ograničenom delu mišićnog srčanog zida dolazi do odumiranja, tj. propadanja ćelija. Zbog smanjenja aktivne srčane mase srce više ne može normalno da pumpa krv, što za posledicu može imati trenutni prestanak rada srca. Nedovoljan protok ili prekid protoka kroz koronarne arterije najčešće nastaje zbog začepljenja arterija krvnim ugruškom, koji se vremenom postupno stvara na podlozi krvnog suda oštećenog aterosklerozom. Aterosklerotski plakovi sužavaju promer krvnog suda, stvarajući podlogu na kojoj se lako formira krvni ugrušak koji tako još više sužava krvni sud.

Šta uraditi kada imate srčani udar? – Prva pomoć kod srčanog udara?

Pri pojavi simptoma srčanog udara najvažnije je ostati priseban i na vreme preduzeti određene radnje:

Ako se bolesnik s bolom u grudnom košu naglo sruši na pod i pritom izgubi svest, odmah utvrdite diše li i radi li mu srce.

Ako je bolesnik samo bez svesti, osigurajte prohodnost disajnih puteva postavljanjem u stabilan bočni položaj i pozovite hitnu medicinsku pomoć.

Ako bolesnik ne diše i ne radi mu srce, odmah počnite postupak oživljavanja (dva udaha: 15 pritisaka na donju trećinu grudne kosti), a neko neka odmah pozove hitnu medicinsku pomoć. Rezultat oživljavanja biće bolji ako mu pristupite u prvih četiri minuta od trenutka prekida rada srca.

Ako je bolesnik pri svesti, treba ga umiriti i neodložno pozvati hitnu medicinsku pomoć. Dobro je obolelom dati Aspirin (bolje ga je sažvakati jer će tako brže delovati). Aspirin će sprečiti zgrušavanje krvi i tako pospešiti protok kroz suženu koronarnu arteriju, što može smanjiti smrtnost čak do 25 posto.

Obolelog što pre prevezite do najbliže bolnice. U idealnim uslovima ekipa hitne medicinske pomoći stići će za nekoliko minuta i metodama vanbolničke medicinske pomoći nastaviti vaša nastojanja započeta pravilno pruženom prvom pomoći. Međutim, ako se nalazite na selu ili u prirodi, možda ćete sopstvenim prevozom pre stići do bolnice. Poželjno je koristiti prostrano vozilo (kombi) u kojem se, po potrebi, može pristupiti postupku oživljavanja u toku vožnje. Bolesnik ne sme da hoda, nego ga do vozila treba nositi.

NAPOMENA: Ako ste osetili preteće simptome srčanog udara, ni u kom slučaju nemojte voziti sami i pokušajte unapred da saznate koja, vama najbliža zdravstvena ustanova pruža pomoć 24 sata na dan.

Kako se izboriti sa problemom

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života – pravilna ishrana (koju je odobrio kardiolog a osmislio dijetetičar-nutricionista), pravilna fizička aktivnost (koji je odobrio kardiolog a osmislio fizioterapeut).

Redovno uzimanje terapije, redovni sistematski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse i kardiologa, i prestanak pušenja se preporučuje.

Pravilna ishrana treba da bude takva da održava optimalnu telesnu masu i obezdeđuje sve neophodne hranljive supstance u optimalnim količinama, pri čemu treba obratiti posebnu pažnju da unos holesterola ne bude veći od 300mg a da se poveća unos Omega3 masnih kiselina.

Svakodnevna aerobna fizička akivnost, kao što je šetnja, vožnja bicikla i plivanje, mora se sprovoditi ako je odobrena od strane kardiologa.

Neophodni su redovni sistemtski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse i kardiologa i analize glukoze (standardne i specijalne – test tolerancije na glukozu i glikozilisani hemoglobin), triglicerida i ukupnog holesterola u krvi i njegovih frakcija (dobrog holesterola HDL i lošeg holesterola LDL), kao i njihovog odnosa HDL/LDL, što pokazuje faktor fizika za nastanak infarkta.

Povremeni testovi opterećenja fizičkom aktivnošću (ergometrija). Posebnu pažnju posvetite sebi ako znate da je neko iz vaše porodice imao infarkt srca, anginu pektoris ili infarkt mozga (šlog).

(Espreso/Alfamedica.rs /prenela P.V.)