OVAKO ŽIVE PRAVOSLAVCI USRED MUSLIMANSKOG SVETA: Jedno PRAVILO strogo moraju poštovati, kad čujete KOJE ZANEMEĆETE

Kopti su etnička i verska grupa koja živi pretežno u Egiptu, a čine i manje zajednice u Sudanu, Libiji i drugim delovima Bliskog istoka. Reč "Kopt" potiče od grčke reči "Aigyptos", što znači "Egipat". Kopti su direktni potomci drevnih Egipćana i predstavljaju autohtonu hrišćansku zajednicu u ovom regionu.

Verski, Kopti pripadaju Koptskoj pravoslavnoj crkvi Aleksandrije, koja je deo Orijentalne pravoslavne porodice crkava. Kopti zadržavaju staru egipatsku jezičku tradiciju u bogosluženju, koristeći koptski jezik, koji je izveden iz drevnog egipatskog.

Kopti su imali značajnu ulogu u istoriji Egipta, posebno pre nego što je islam u 7. veku postao dominantna vera u regionu. Tokom vekova, Kopti su očuvali svoj kulturni identitet i veroispovest, suočavajući se s različitim izazovima, uključujući periodična ograničenja i diskriminaciju. I danas, Kopti često čine manjinsku zajednicu u odnosu na muslimansko stanovništvo u Egiptu, ali zadržavaju svoj poseban identitet i doprinos društvenom tkivu zemlje

Arhiepiskop Jov (Smakouz) otkriva najmarkantnija obeležja ove religiozne zajednice koja je uprkos svim istorijskih izazovima i prevratima sačuvala svoju autonomiju.

- Pojava monaštva i asketske tradicije vezuje se za Kopte. Čak i sada, koptski manastiri su zatvoreni tokom posta radi intenzivnije i koncentrisanije molitve svojih stanovnika. Ovo izaziva neosporno poštovanje. Sa teološke tačke gledišta, Kopti se pridržavaju takozvane monofizitske tradicije, a da nisu "strogi" monofiziti. Istovremeno su otvoreni i prijateljski raspoloženi prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

1. Kopti imaju jednostavniji odnos prema svetinjama. Na primer, svaki koptski parohijanin u neliturgijskom vremenu može ući u oltar, dodirnuti i pokloniti se pred oltarom, što je u našoj zemlji dozvoljeno samo sveštenstvu. Međutim, ova prostota ne proizilazi iz nemara, već iz neposredne žive vere, koja ne dolazi iz uma, već iz srca.

2. U većini koptskih hramova običaj je da se izuju cipele prilikom ulaska. U nekim crkvama to nije neophodno za ulazak u hram, ali je neophodno za one koji se penju na solej, uključujući i pričesnike.

3. Učesnici obično dolaze sa svojim pojedinačnim karticama, koje se čuvaju kod kuće.

4. U ogromnoj većini koptskih hramova, sa izuzetkom najstarijih, postoje klupe, sedenje je dozvoljeno tokom značajnog dela službe.

5. U životu Kopta ima mnogo zajedničkih tačaka sa muslimanima, to se ne odnosi samo na jezik, već i na svakodnevni život, odeću, kuhinju i slično. Po kulturi, Kopti se malo razlikuju od lokalnih muslimana.

6. Obrezivanje se praktikuje skoro svuda među Koptima. Obrezuje se muška odojčad, iako Apostol govori o vaspitnom značaju telesnog obrezanja, koje je zamenjeno obrezanjem nerukotvorenim – krštenjem. Iako se crkva ograđuje od ovog obreda, ne smatrajući ga crkvenim, u narodu postoji težnja da se ovom običaju pridaje određeno sakralno značenje. Osim toga, ovaj narodni običaj ima i higijenski značaj. Najverovatnije je u pitanju neka vrsta starozavetnog recidiva ili uticaj islama.

7. Kopti imaju tradiciju da nakon krštenja tetoviraju krstove na zglobovima (krst u vidu tetovaže na unutrašnjoj strani desnog zgloba), pa čak i na čelu. Jedno od mogućih objašnjenja za pojavu ove tradicije u Egiptu i Etiopiji je da u slučaju progona onaj ko ima takav znak neće biti u iskušenju da sakrije svoju veru i da se odrekne, jer ovaj znak nepobitno svedoči o pripadnosti hrišćanstvu. Drugim rečima, tetovaža koptskog krsta na desnoj ruci novokrštenog je znak spremnosti na mučeništvo za veru.

8. Koptsko bogosluženje se razlikuje od pravoslavnog bogosluženja i prilično je uočljivo. Dakle, obredi liturgije pravoslavne i koptske crkve pripadaju različitim tipovima – vizantijskoj, odnosno aleksandrijskoj.

9. Koptska liturgija je mirnija, Kopti nemaju ni mali ni veliki vhod, pa samim tim ni heruvimsku pesmu na početku Liturgije vernih.

10. Na svakoj liturgiji (na „Liturgiji reči“) Kopti imaju četiri novozavetna čitanja iz Svetog Pisma: iz poslanica apostola Pavla, saborne poslanice, knjige Dela apostolskih i Jevanđelja. Jevanđelje se često čita dva puta: sveštenik na koptskom i đakon na arapskom (jevanđelje na arapskom „Indžil“).

11. Značajan deo koptske liturgije čine svešteničke molitve, koje se čitaju naglas.

12. Koptska liturgija je dijalog između crkvenodostojnika i naroda; horovi su prilično retki u Koptskoj crkvi, tako da narod aktivno učestvuje u liturgiji.

13. Liturgija u Koptskoj crkvi je veoma duga – oko tri sata, a zajedno sa dodatnim obredima može trajati 4-5 sati. Službe dnevnog ciklusa takođe se primetno razlikuju od naših.

14. Među karakterističnim odlikama koptskih liturgija vredi istaći ritual prinošenja Darova, tokom kojeg sveštenik desnom rukom blagosilja vernike, levom dodirujući Darove, kao i ritual izvlačenja krsta – sveštenik umače kažiprst u čašu osvećenog Vina i njime crta krst na Hlebu.

15. Evharistijski hleb koptskog obreda – kvasna prosfora sa 12 krstova i na njoj odštampanim tekstom trisvete molitve. Pričešće se vrši na dva načina.

16. Koptske službe dnevnog ciklusa su veoma asketske, sveštenstvo ih obično obavlja čak i bez posebnih odeždi, čitanje Psaltira zauzima glavni deo obreda, čitanje jasno dominira nad pevanjem.

17. Pravoslavna crkva koristi Jerusalimsku liturgijsku povelju, ali se koptsko bogosluženje zasniva na tradiciji staroegipatskog monaškog bogosluženja.

18. Kopti se krštavaju samo potpunim uranjanjem (dečak 40., a devojčica 80. dan nakon rođenja) rečima: ovo je „U ime Oca i Sina i Svetoga Duha“.

19. Tajna Pomazanja se uvek vrši neposredno posle krštenja i obuhvata 36 miropomazanja svetim mirom.

20. Posebno se praznuje Uspenije Presvete Bogorodice. Samo Kopti imaju praznik koji se zove „Dan dolaska svete porodice u Egipat“ (19. maj). Pontije Pilat je kanonizovan za sveca.

21. Na glavi Koptskog patrijarha i sveštenstva je tamni ogrtač sa dvanaest malih i jednim velikim krstom – u čast Hrista i dvanaest apostola.

22. Čudno je da, ako su Kopti monofiziti (mada umereni, koji se klanjaju Hristu, pre svega, kao Bogu), onda treba da daju prednost ne realističkom stilu, već složenoj ikonografiji. Verovatno je drevna koptska ikonografija bila drugačija - stroža. Po svemu sudeći, uništena je tokom vladavine pojedinih kalifa nakon muslimanskog osvajanja Egipta. Najverovatnije je, pre toga, ikonopis bio u skladu sa pravoslavnim. Danas slike u koptskim crkvama svojim primitivizmom i naivnošću podsećaju na dirljive dečje crteže. Na njima su prikazana lica svetaca velikim, izražajnim, svetlim očima.

23. Čestice moštiju umotane su u kolutiće crvenog somota. Svaka rolna prikazuje sveca (ili je njegova slika izvezena), čije se čestice moštiju nalazi unutra.

24. Presto je obično ogroman. U sredini je veliki kovčeg sa zdelom unutra. Zvezda na metalnom poslužavniku, nekoliko prekrivača. Nema oltara.

25. Sveštenici nose male krstove u rukama. Na prsima imaju kožne krstove. Koptski krst se sastoji od dve linije koje se seku pod pravim uglom sa umnoženim krajevima. Tri zakrivljena kraja predstavljaju Svetu Trojicu: Oca, Sina i Svetoga Duha; svi krajevi zajedno simbolizuju dvanaest apostola.

(Espreso/Srbija danas/M.Aćimović/Prenela P.V.)