JEDNU STVAR NIKAKO NE SMETE RADITI NA BOŽIĆ: Mnogi Srbi to čine ČIM SVANE, a opasno se GREŠE

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 6. januara slave Badnji dan, a dan kasnije i Božić, najradosniji hrišćanski praznik.

Badnji dan provodimo sa porodicom, u svom domu, a običaj je da se svi njeni članove okupe za večerom, koja je neizostavno posna.

Po badnjak, mlado drvo koje se seče na Badnji dan, polazi se izjutra, dok se u gradovima uglavnom kupuje.

Žene ostaju kod kuće da pripremaju trpezu za Badnje veče i Božić.

Na Badnji dan se u kuću unosi badnjak, simbol izobilja i zdravlja.

Trpeza za Badnji dan i Badnje veče

Doručak, ručak i večera su posni. Mesi se badnjačka pogača. Od jela se spremaju riba, pasulj, kiseli kupus, posna pita od oraha ili višanja. U nekim krajevima jede se i pečena bundeva.

Na trpezi se mogu naći i med i orasi, koji se posle Badnje večeri čuvaju u domu. Prema nekim običajima, domaćin bira 4 oraha i pre večere baca po jedan orah u svaki ćošak. Veruje se da se tako tera sve što je loše.

Takođe, veruje se i da se pasulj jede za duše pokojnika, pa se on na trpezi nalazi kako bismo se povezivali sa precima.

U toku dana domaćica stavi u jedno sito sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha, jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera.

Ako pijete rakiju ili vino, nikako ne ostavljajte čašu praznu, ne prosipajte i na bacajte.

Porodica mora zajedno ustati od stola kada završi obed.

Šta ne bi trebalo raditi na Badnje veče i Božić?

Na Badnje veče ne izlazimo iz doma, niti kome šta dajemo i pozajmljemo.

Ne spavajte dok badnjak ne pregori.

Jedite orahe samo za posnom trpezom, ne ostalih dana Božića.

Za Božić se ne jedu pačetina, ćuretina i piletina, jer, kako se veruje, živina zemlju baca iza sebe

Kada unosite slamu, ne nosite prljave čarape, već obujte čiste.

Ne radite teške poslove.

Pazite šta radite, jer se veruje da ćete to raditi cele godine.

Bonus video:

(Espreso/Glossy/M.R./Prenosi M.M.)