BIOGRAFIJA MIRE BANJAC ĆE VAS PATOSIRATI: O ovoj ZLATNOJ TROJCI su svi BRUJALI, malo koji Srbin zna za to

Mira Banjac rođena je 1929. godine u Erdeviku rano ujutro, uz zvuke pleh-muzike vatrogasnog orkestra koji je igrom slučaja došao pod prozore njene majke Olge. Lepotica iz ugledne vojvođanske porodice udala se za Teodora, potomka srpskih iseljenika iz Sjedinjenih Američkih Država. Olga nije znala ni reč engleskog, a Teodor ni reč srpskog. Natalija, baka po ocu, dovela je sina u Srbiju kako bi se oženio.

Brak je potrajao svega četiri godine. Po povratku u Detroit poslao je karte supruzi Olgi i ćerki Miri da mu se pridruže u „obećanoj zemlji“, ali su Olgina braća stavila veto. Nedugo zatim, Olga se vratila u kuću svoje braće, a Mira je ostala da živi sa babom i tetkom po ocu. Česti sukobi žena uz koje je odrastala činili su da mala Mira s posebnom radošću iščekuje svaki susret sa majkom.

Baba je, prisećala se Mira, bila „velika hohštaplerka“, „izuzetno preduzimljiva žena koja je volela kocku i zgrnula velike pare krijumčareći alkohol za vreme prohibicije“. Upravo zbog nje i tetke Mira nije poželela da uči engleski. Da je bilo drugačije, ko zna kako bi izgledao život najvoljenije majke i bake naše kinematografije.

U „tuđoj koži“ od malih nogu

Zbog detinjstva koje je bilo drugačije od detinjstva njenih vršnjaka, Mira je od školskih dana stvarala svoj svet. Na nastavu je dolazila sa kukuruznom svilom u kosi, a drugarici koja joj je pozajmila bicikl priredila je malu klovnovsku predstavu.

U autorizovanoj biografiji „Ne daj se“ koju je napisala Tatjana Nježić, Mira je otkrila da je „sve to bio inat, samoodbrana, njen način da kaže - ne dam se uprkos svemu“.

Veliku ljubav prema glumi prepoznala je i podržavala Mirina učiteljica Živka Rađić. Kad je već postala poznata u svetu glume, prilikom posete selu Mira je na poklon od voljene učiteljice dobila, kako kaže, jedan od najvrednijih poklona u životu – teglu kompota od višanja.

U vreme Drugog svetskog rata četiri godine bila je razdvojena od majke. Ne zna se kojoj je ta razdvojenost teže pala; zbog zatvaranja granica Mirina majka ostala je u Beogradu, a Mira u Erdeviku.

Prvi put je stala na scenu 1945. u Hrvatskom narodnom kazalištu, kad je na priredbi recitovala pesmu o Zagrebu koju je napisao anonimni vojnik iz Šibenika.

Bila je u prvoj generaciji glumaca sa diplomom Državne glumačke škole u Novom Sadu 1950. godine. Diplomirala je u klasi Jurija Rakitina i prvih 15 godina provela je kao pozorišna glumica. U intervjuu „Politici“ otkrila je da je upravo od profesora Rakitina naučila važnost epizodne uloge:

- Godinu dana nas je učio samo epizodnu ulogu. Govorio je: „Ko ne zna epizodu da igra, taj neće znati ni veliku ulogu.“

Ovu lekciju Mira je maestralno naučila.

U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu radila je bezmalo dve decenije, od 1951. do 1970. godine.

Prvu televizijsku ulogu dobila je 1964. u filmu „Boj na Kosovu“. Igrala je „rame uz rame“ sa već tada velikim glumačkim zvezdama – Oliverom Marković, Darom Čalenić i Mijom Aleksićem. Tri godine kasnije usledilo je prvo glumačko priznanje – Sterijina nagrada za ulogu u predstavi „Traktat o sluškinjama“.

Po prelasku u Beograd 1970. godine postala je članica "Atelja 212". Iste godine dobila je još jednu Sterijinu nagradu, a 1972. stigla je i „Statueta ćuran“ na Danima komedije u Jagodini.

Kroz karijeru koja traje više od sedam decenija dobila je sve glumačke nagrade koje postoje na ovim prostorima.

„Radovan Treći“

Čak i oni koji nikada nisu kročili u pozorište, tiskali su se 1973. ispred "Ateljea 212" kako bi kupili kartu za „Radovana Trećeg“, kultnu predstavu o kojoj je brujala cela bivša Jugoslavija. Mira Banjac igrala je Katicu, ćerku Zorana Radmilovića koja radi kao vozač hladnjače i zviži za devojkama ne bi li ocu nadomestila nedostatak sina.

Pozorišni život „Radovana Trećeg“ bio je drugačiji od svih predstava zbog Radmilovićevih improvizacija koje su njegovim kolegama na sceni neretko zadavale muke i izazivale salve smeha. U jednoj od tih improvizacija Mira se zacenila od smeha i u trenutku zaboravila tekst. Uz buljuk psovki Radmilović joj je „obećao“ da će je „vratiti u Novi Sad“.

- Leteće ona meni u Srpsko narodno pozorište – „ljutio“ se Radmilović dok se kompletna glumačka postava zajedno sa Mirom od srca smejala.

Zlatna trojka

Kad su je 2014. obavestili da će dobiti nagradu „Žanka Stokić“ u Narodnom pozorištu u Beogradu i pitali koga bi volela da pozovu u goste, bez razmišljanja je navela Zorana Radmilovića, Danila Batu Stojkovića i „njenu Ružu“, odnosno Ružicu Sokić.

- Odlazak tih nekoliko ljudi ozbiljno je osiromašio moj život – rekla je Mira Banjac za „Blic“.

Sa Batom Stojkovićem igrala je u filmu „Balkanski špijun“.

- Tokom snimanja napravio mi je stotinu neprijatnosti, ne želim ni da pričam o njima. Ali na kraju klekne, poljubi mi ruku, donese veliku korpu cveća, čokoladu. Batu ko je voleo, voleo ga je. Na takve je prosipao svoju ljubav – ispričala je Mira za „Kurir“.

Uloge za nezaborav

„Vruć vetar“, „Lov u mutnom“, „Majstori, majstori“, „Priče iz radionice“, „Doktorka na selu“, „Sjećaš li se, Doli Bel“, „Varljivo leto ’68“, „Lepota poroka“, „Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo“... U pretposlednjoj deceniji prošlog veka Mira Banjac odigrala je čak 52 uloge, ne računajući one u teatru.

U poslednjoj deceniji 20. veka nastavila je dominaciju pred kamerama: „Poslednji valcer u Sarajevu“, „Sveto mesto“, „Nož“, „Oriđinali“, „Do koske“, „Bure baruta“, „Lepa sela lepo gore“, „Porodično blago“...

U novom milenijumu gledali smo je u „Seljacima“, Sve je za ljude“, „Lisicama“, „Stižu dolari“, „Mješovitom braku“, „Vratiće se rode“, „Jagodićima“, „Biseru Bojane“, „Mamarošu“, „Beloj lađi“, „Koncentriši se, baba“, a televizijska publika poslednjih meseci uživa u načinu na koji Mira dočarava lik Amerikanke Žake u „Igri sudbine“.

- Ja nisam bila atraktivna glumica, nikada nisam bila zvezda – ispričala je Mira Banjac za hrvatsku "Gloriju" 2020. godine.

- Postupno sam se razvijala, kao reka ponornica. Ja sam mala, niska rastom, nemam nijednu harizmatičnu crtu, i morala sam svojski da se trudim sa svojim kratkim rukama, kratkim nogama i malim očima. Nikad nisam rekla režiseru ili kamermanu: “Molim vas, dobro me snimite!”. Znala sam da se “poništim” za svaku ulogu, bez imalo kompleksa i taštine. Kako sam karakterna glumica, rano sam shvatila da je to ono čemu bi trebalo da težim. Jedino je moja majka patila zbog toga što su moje kolegice Ružica Sokić i Vera Čukić lepe i doterane, a ja mala i neugledna. Ali, Bog me je poštedeo taštine da ne zavidim lepim glumicama s dugim nogama. Nikada nisam tražila ulogu. I nikada mi ništa nije uskraćeno. Uvek su me našli, a kad me reditelji zovu, znam da sam im potrebna. Nisam konfliktna osoba, i za 45 godina u pozorištu nisam se posvađala ni sa jednim kolegom.

Privatni život

Mira Banjac iza sebe ima jedan brak i jednog sina. Udala se neposredno po završetku studija za inženjera šumarstva Andreja Jovanovića. Dobili su Branislava i razveli se posle pet godina braka, ali su do kraja ostali u dobrim odnosima.

Iako joj je gluma donela veliku popularnost i mesto u srcima svih koji su je makar jednom gledali na filmu, televiziji ili u pozorištu, posao koji je odabrala i u kom ostavlja neizbrisiv trag nije je poštedeo teških trenutaka. Zbog angažmana u Poljskoj 1962. godine nije stigla da se oprosti od voljene majke Olge koja je preminula od srčanog udara.

Finansijska kriza u koju je upala sredinom osamdesetih primorala ju je da pozajmi novac od zelenaša. Pritisnuta problemima koji prate takvu tešku i nezadivnu odluku, Mira je pomišljala na najgore. Ali, sudbina je, na sreću, imala drugačije planove.

Baš u trenutku kad je razmišljala o tome da napiše oproštajno pismo, stigla je ponuda da odigra ulogu Marije u istoimenoj TV seriji, praćena višemilionskim ugovorom i razrešenjem finansijske nevolje u koju je silom prilika zapala.

(Espreso/Ona.rs/Snežana Moldovan)