OVO SU NAJVEĆI MITOVI O ŠTITNOJ ŽLEZDI KOJI SRBIMA ULIVAJU STRAH: Ako napipate ČVORIĆE na njoj, TO ZNAČI DA...

Štitna žlezda je endokrina žlezda smeštena u prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice i uz dušnik. Iako je relativno mala, oko pet centimetara, igra ključnu ulogu u regulaciji telesnih funkcija. Proizvodi hormone, poput trijodtironina (T3) i tiroksina (T4), koji kontrolišu metabolizam, rast i razvoj tela.

Ti hormoni su od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje gotovo svih organa, utičući na srčanu aktivnost, telesnu temperaturu, energiju i raspoloženje.

Štitna žlezda takođe reguliše koliko brzo ili sporo telo koristi energiju iz hrane, utičući na težinu i nivo energije. Jod, esencijalni mineral, ključan je sastojak hormona štitne žlezde, a nedostatak joda može dovesti do problema u njenom funkcionisanju, piše Večernji list.

Štitna žlezda zahteva redovne preglede kako bi se na vreme otkrile moguće nepravilnosti ili poremećaji.

„Ultrazvuk štitne žlijezde je ključni alat koji omogućava preciznu dijagnostiku, praćenje i upravljanje različitim stanjima štitne žlezde. Redovni pregledi ultrazvukom mogu pomoći u očuvanju zdravlja štitne žlezde i pravovremenom reagovanju na potencijalne probleme“, ističe dr Doroteja Bosilj, radiološkinja Croatia Poliklinike u Varaždinu.

Ovaj je pregled od izuzetne važnosti jer omogućava detaljan prikaz štitne žlezde pa onda i otkrivanje čvorova ili promena. Takođe, ultazvukom se diferenciraju benigni i maligni čvorovi, prate promene i nema izlaganja jonizujućem zračenju, što ga čini bezbednim za ponovljene preglede. Ultrazvuk štitanjče pomaže i pri vođenju terapije što je izuzetno korisno u upravljanju lečenjem i prilagođavanju terapije individualnim potrebama.

Jedan od najvažnijih aspekata ultrazvuka je rana detekcija problema sa štitnjačom. Otkrivanje nepravilnosti u ranoj fazi omogućava pravovremeno delovanje i lečenje, što može značajno da poboljša ishod.

„Ako nemate simptome, vaša štitna žlezda je u redu“

Istina je da štitna žlezda može imati problema čak i ako ne postoje vidljivi simptomi. Brojne bolesti štitne žlezde, poput Hashimotovog ili Gravesovog oboljenja, mogu napredovati bez primetnih simptoma u početnim fazama.

„Svi čvorovi na štitnoj žlezdi su opasni“

Većina čvorova na štitnjači su benigni. Tek manji procenat čvorova može biti kancerogen. Ipak, važno ih je redovno pratiti i, ako se primeti promena, treba se posavetovati s lekarom.

„Štitna žlezda utiče samo na težinu“

Sve se češće u medijima nalazi informacija da štitna žlezda utiče samo na težinu. Štitna žlezda kontroliše metabolizam, ali njeni poremećaji mogu imati utiecaj na celo telo, uključujući raspoloženje, energiju, pa čak i srčanu funkciju.

„Muškarci nemaju problema sa štitnjačom“

Dok je istina da su žene sklonije oboljenjima štitne žlezde, muškarci takođe mogu imati problema s ovom žlezdom. Zato i muškarcima trebaju redovni pregledi.

Jednom kada počnete s lekovima za štitnjaču, moraćete ih uzimati celi život“

Ovaj mit pacijente često obeshrabruje da redovno idu na preventivne preglede. To nije uvek slučaj. Različiti uzroci problema s štitnom žlezdom zahtevaju različite terapije. Ponekad se problemi mogu rišiti ili se mogu postići poboljšanja promenama u načinu života.

(Espreso/N1/Večernji list)