EVO ŠTA MOŽE DA VAM SE DESI AKO JEDETE KUPOVNI PARADAJZ KOJI JE VEĆI OD JABUKE: Pesticidi TRUJU najbitniji ORGAN

Pesticidi su lekovi kojima se preventivno ili kurativno leče biljke, sprečava razvoj bolesti ili pojava štetočina. Neophodni su, kao i druge agrotehničke mere, u onoj meri u kojoj neka gajena biljka na nekom lokalitetu, zbog bolesti i štetočina, ne može da daje plodove u količini i kvalitetu u kojoj je to potrebno da bi proizvođač imao održivu proizvodnju, a da istovremeno proizvodi zdravstveno bezbednu hranu. Sami pesticidi dele se na herbicide, fungicide i insekticide, a najvažnija je edukacija onih, koji ih u okviru zaštite poljoprivrednih kultura primenjuju, kao i adekvatno uklanjanje sa povrća i voća pre pripreme i konzumiranja hrane.

Pesticidi su lekovi za biljke koji ih štite, ali mogu i da ih ugroze

Profesor dr Nenad Magazin sa Departmana za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je mehanizam delovanja svakog od ovih preparata specifičan, kao i da među njima postoje razlike.

– Neki deluju preventivno, neki kurativno, a postoje sredstva koja su kontaktna, odnosno zadržavaju se na površini biljke, kao i sistemična, koja prodiru u samu biljku. Nijedan od ovih preparata na gajenu kulturu ne deluje negativno, ako je primenjen u skladu sa uputstvom – napominje profesor Magazin i dodaje da je količina preparata određena uputstvom za upotrebu, kao što je slučaj sa lekovima za ljude ili životinje. Naravno, stručno lice, savetodavac ili sam proizvođač, dodatno određuje količinu, vreme i učestalost primene, shodno potrebi. Ako se primene veće količine preparata od propisanih, postoji rizik većih ostataka pesticida na plodovima, ali i pojava fitotoksije, oštećenja samih biljaka – objašnjava za eKlinika portal profesor dr Nenad Magazin.

Neadekvatna primena dovodi i do ugrožavanja zdravlja ljudi

Važno je istaći da prilikom neadekvatne primene pesticida hemijskog porekla može da dođe do izlaganja rukovaoca ili krajnjeg korisnika poljoprivrednih proizvoda njihovom toksičnom delovanju. Dr Dragana Budakov, vanredni profesor sa Departmana za fitomedicinu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta objašnjava da tom prilikom pesticidi hemijskog porekla ispoljavaju svoju otrovnost na neciljane organizme, u ovom slučaju na čoveka.

– Posledice su svakako narušavanje zdravlja krajnjeg korisnika koje se ispoljava različito, u zavisnosti od količine pesticida, zdravstvenog stanja osobe na koju deluje hemijsko sredstvo (direktno ili kao ostatak), tipa izloženosti (respiratorno, digestivno ili putem kože) i osobina hemijskog sredstva za zaštitu bilja koje je korišćeno – navodi za na eKlinika portal dr Budakov.

U cilju zaštite celokupnog stanovništva utvrđene su maksimalno dozvoljene količine (MDK) hemijskih sredstava za zaštitu bilja (pesticida), kao i toksičnih produkata njihove razgradnje koje smeju da budu prisutne u hrani, svakodnevno unošenoj u ljudski organizam tokom celog životnog veka, a koja neće izazvati nikakvo oštećenje zdravlja, poremećaj funkcija ili bilo kakav fiziološki efekat kod najosetljivijih osoba, ističe naša sagovornica.

Kada su u pitanju ostaci pesticida kojima opšta populacija može biti nesvesno izložena, pretežno u pripremi i konzumiranju hrane, MDK se izražava u mg na kg sveže mase (hrane). Maksimalno dozvoljene količine pesticida za hranu namenjenu odojčadi i deci do tri godine su još rigoroznije određene i niže 10 puta u odnosu na odrasle.

Kako deluju pesticidi na ljudski organizam i kada može da dođe do hroničnog trovanja

Budući da se ostaci pesticida u organizam čoveka unose putem hrane i vode, oni deluju putem organa za varenje. Ono što je takođe karakteristika unošenja pesticida putem ostataka je da deluju tokom dužeg vremenskog perioda u manjim količinama, a ukoliko dođe do ispoljavanja simptoma otrovnosti pesticida, tada je u pitanju hronično trovanje, upozorava docent dr Budakov.

– Reakcije do kojih će doći svakako zavise od same osobe koja je izložena (njenog zdravstvenog stanja, uzrasta, kondicije, životnih navika), zatim dužine vremena izlaganja, ali najviše od osobina hemijskog pesticida i njegove otrovnosti. Otrovnost pesticida se karakteriše kao genotoksičnost, što obuhvata mutageno, karcenogeno, teratogeno delovanje i uticaj na reprodukciju (i životinja i čoveka), dodaje.

Pravila postoje da bi se poštovala i sprečila posledice

To praktično znači da pesticidi prilikom hroničnog izlaganja količinama koje su iznad MDK mogu prouzrokovati oštećenja u naslednom materijalu čoveka ili kancer, imati negativan uticaj na potomstvo i drugo, navodi naša sagovornica i kaže da je spektar oštećenja veoma širok, obuhvatajući veliki broj oboljenja i poremećaja.

– Ako govorimo o ostacima pesticida u poljoprivrednim proizvodima, do trovanja dolazi kada se oralnim putem, tokom dužeg vremenskog perioda, unosi količina iznad MDK (maksimalno dozvoljene količine). MDK je zakonom regulisan i bliže ga definiše Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja Sl. glasnik RS 25/2010 – objašnjava dr Budakov.

Pravilno pranje voća i povrća od ostataka pesticida

Svi naši sagovornici su saglasni da je više nego potrebno da poljoprivredni proizvođači i svi akteri uključeni u proces proizvodnje hrane budu edukovani, ne samo o pravilnoj primeni pesticida, poštovanju karence (period koji mora da protekne od aplikacije pesticida do primene do berbe ili žetve), već i da vode računa o odlaganju ambalaže, zaštiti korisnih organizama.

Kada je tema nesvesna izloženost pesticidima i sličnim hemikalijama, najvažnije je smanjiti rizike adekvatnim čišćenjem namirnica pre konzumiranja – usputno ispiranje pod mlazom vode često neće biti dovoljno.

Kod zelenog lisnatog povrća treba razdvojiti listove, potopiti u vodu i držati tako nekoliko minuta, zatim ocediti, pa ponoviti isto. Ako je u pitanju povrće proizvedeno na organskim farmama voda će biti dovoljna, u protivnom, dobro bi bilo dodati i sirće na sledeći način: u dve šoljice vode sipajte pola šoljice destilovanog belog sirćeta, u to stavite listove povrća i držite do pet minuta, potom isperite čistom vodom. Nemojte preterivati jer sirće može da utiče na promenu teksture i ukus hrane. Neki ljudi umesto sirćeta koriste sodu bikarbonu.

Karfiol i brokoli držite u hladnoj vodi minut pre ispiranja ispod mlaza vode ili natapanja u sirće i vodu. Paradajz, ako je dovoljno čvrst, možete pre pranja lagano iščetkati po kori mekanom četkom za čišćenje namirnica.

Zašto treba prati i namirnice čija kora se ne jede

Kako biste sprečili da bakterije sa površine kore dođu u telo voća ili povrća prilikom sečenja i pripreme i ostanu u njemu, trebalo bi prati i krompir, lubenicu, dinju, šargarepu. Ako su tu ostaci zemlje, oni takođe mogu sadržati određene bakterije, zato je potrebno namirnicu isprati pod mlazom vode, dobro istrljati i osušiti, pa nakon toga pripremati. Pored sirćeta, u cilju otklanjanja tragova pesticida i drugih hemikalija ili bakterij,a delotvorna je i mešavina limunovog soka i soli. Pripremićete je tako što ćete u vodu dodati ne više od kašike soli i isceđen sok od jednog limuna i u njoj povrće ili voće treba da odstoji do 15 minuta. Onda ga isperite, posušite i pripremajte. Voće i povrće ne treba prati kada ga donesete iz kupovine jer ćete brže pokrenuti proces kvarenja, a u zavisnosti od toga gde ga držite – u podrumu ili u frižideru, neka bude odvojeno od drugih namirnica.

Namirnice koje su najmanje izložene uticaju pesticida su luk, špargla, kelj, karfiol, mango, kivi, dinja, avokado, grejpfrut i ananas. Međutim, ako vam je za neki recept potrebna rendana kora voća što je čest slučaj sa limunom ili pomorandžom, obavezno uradite neku od opisanih procedura pre upotrebe.

Bonus video: Doktor Vladimir Arsenijević sačekao baku na ulaznim vratima Urgentnog centra

(Espreso/Eklinika)