EVO ŠTA DA RADITE AKO OSOBI PORED VAS STANE SRCE: "Najgora stvar koju možete učiniti u ovoj situaciji je da..."

Srčani zastoj je opasnost koja se može fatalno završiti. Hitna reakcija može da napravi bitnu razliku i da spase živote. Srčani zastoj, nažalost, nije retka pojava. U Evropskoj Uniji skoro 350.000 osoba godišnje doživi srčani zastoj. Od tog broja se oko 90 odsto slučajeva završi fatalno. Zbog toga je veoma bitno naučiti osnovne principe pravilnog izvođenja kardiopulmonarne reanimacije (CPR), obezbediti dovoljan broj masaže srca i odmah pozvati Hitnu pomoć, piše britanski Sun.

Smatra se da 70 odsto srčanih zastoja koji se dešavaju van bolnice, zapravo se dogodi u kući, a da kod polovine njih nema nikoga prisutnog pored osobe koja je doživela srčani zastoj. Ako se srčani zastoj dogodi van bolnice i uradi se CPR, stopa preživljavanja je ipak mala, ali značajna i iznosi 10,8 odsto. Ukoliko do srčanog zastoja dođe u samoj bolnici, stopa preživljavanja iznosi 25,5 odsto. Ukoliko se ne primeni CPR, moždana smrt će nastupiti za manje od 10 minuta.

CPR obuhvata grupu intervencija koje se izvode da bi se obezbedila oksigenacija, tj. transport kiseonika do ćelija i cirkulacija, tj. kruženje krvi u telu tokom srčanog zastoja.

Reanimacija se koriste da bi se osobi koja je doživela zastoj rada srca i zastoj disanja ponovno uspostavile vitalne funkcije. Osnovni cilj je dopremanje dodatnih količina kiseonika mozgu, srcu i ostalim vitalnim organima sve dok se složenijim medicinskim postupcima ne uspostavi adekvatna srčana akcija i spontano disanje. On se izvodi snažnim pritiskom na centar grudnog koša, odnosno na grudnu kost, a potrebno je vršiti snažan pritisak 100 do 120 puta u minutu. Hitna pomoć je najbitnije da stigne na vreme.

Kako prepoznati akutni zastoj srca?

• Gubitak vesti
• Prestanak disanja
• Gubitak pulsa na velikim krvnim sudovima (na vratu, butinama)
• Promena boje kože i vidljivih sluzokoža
• Široke zenice (spadaju u nesigurne znake)

Osoba koja ima srčani zastoj pašće u nesvest. Njeno disanje će biti nepravilno, može delovati kao i da ne diše, a svakako se neće sama probuditi iz nesvesti i neće regovati ni na šta.

- Srčani zastoj se može dogoditi svakome u bilo koje vreme i što pre osoba primi kompresiju grudnog koša (CPR) i defibrilaciju, veće su joj šanse za preživljavanje. Najgora stvar koju možete učiniti u hitnom slučaju srčanog zastoja je da ne radite ništa - rekao je dr David Boven, stručnjak za reanimaciju.

Istraživanje, objavljeno prošle godine, pokazalo je da 74 odsto ljudi zna kako se radi CPR. Uprkos tome, samo 44 odsto bi se osećalo dovoljno sposobnim u izvođenju i jedva bi se na to odlučio. Nakon što pozovete Hitnu pomoć, možete da počnete sa kompresijama grudnog koša.

Ručna reanimacija sprovodi se na sledeći način:

kompresije vršiti na sredini grudne kosti

stavite koren dlana na sredinu grudnog koša što odgovara donjoj polovini grudne kosti

dlan druge ruke stavite na svoju ruku i isprepletite prste ruku (važno je da pritisak nije na rebrima)

pritisnite grudnu kost pa otpustite pristisak bez sklanjanja ruku

kompresije i ponavljanje treba da bude u istom ritmu

ritmično ponavljate kompresije se radi dok pacijent ne dođe svesti ili ne stigne Hitna Pomoć

ne vršite pritisak na trbuh ili na donji kraj grudne kosti zato je važno da ruke stoje na sredini grudne kosti

Pažljivo pratite uputstva kol centra Hitne pomoći dok ambulantna kola ne stignu. Nije svejedno, ovako možete spasti život.

(Espreso/Srećna republika)