OVO SU JASNI ZNAKOVI DA IMATE POSLA SA PASIVNO-AGRESIVNOM OSOBOM: Evo kako da izađete na kraj sa TAKVIM LJUDIMA

Većina nas je dobra u uočavanju otvoreno agresivnih ljudi. Iako nije dobar osećaj kada vas neko vređa, kritikuje ili omalovažava, barem znate zašto ste povređeni.

Ali ponekad ljudi oko nas, uključujući našu blisku porodicu, prijatelje i kolege, čine da se osećamo neprijatno, ali ne možemo sasvim da utvrdimo zašto. Na primer, vaš kolega možda neće uspeti da vas pozdravi u hodniku treći put za nedelju dana. Naterate sebe da verujete da je to verovatno lapsus, a ipak osećate da nešto nije u redu.

Ako se ovo često dešava sa jednom ili više ljudi u vašem životu, možda imate posla sa pasivno-agresivnim ponašanjem, koje je mnogo teže otkriti nego otvoreno agresivno ponašanje. Pasivna agresivnost, kao što ta reč ukazuje, je sklonost da se uključi u indirektno izražavanje neprijateljstva kroz radnje kao što su suptilne uvrede, mrzovoljno ponašanje, tvrdoglavost ili namerno neostvarivanje potrebnih zadataka.

Pošto je pasivno-agresivno ponašanje implicitno ili indirektno, može biti teško uočljivo, čak i kada osećate psihološke posledice.

Da bismo vam pomogli da identifikujete ovaj tip ponašanja, u nastavku opisujemo pet njegovih primera. Ovo nisu svi načini na koje osoba može biti pasivno-agresivna, ali su najčešći.

Iako se pasivno-agresivno ponašanje može pojaviti u svim aspektima života i biti počinjeno od strane ljudi bilo kog pola, radi jednostavnosti, ovde opisujemo slučaj pasivno-agresivnog muškog kolege.

1. Tretman tišinom

U svom standardnom obliku, tretman ćutanjem se sastoji od potpunog ignorisanja druge osobe, odbijanja da odgovori na bilo koja pitanja te osobe, a možda čak i odbijanja da prizna njihovo prisustvo. Ova vrsta tihog tretmana nije posebno pasivno-agresivna, jer je vrlo eksplicitna.

Ali postoje suptilniji načini na koje vas osoba može podvrgnuti tihom tretmanu. Na primer, on može "slučajno" da vas ne prepozna u hodniku na poslu. Samo se to dešava nasumično, tako da imate problema da znate da li je namerno ili slučajno. Ista stvar se može desiti na sastancima ili tokom drugih interakcija.

Vaš kolega može namerno da ignoriše vaše komentare, ali to čini nedosledno, tako da ne možete da kažete da li je to namerno ili ne.

2. Suptilne uvrede

Većina nas prepoznaje kada smo otvoreno uvređeni. Ali suptilne uvrede može biti teže prepoznati kakve jesu. Kolega se može pretvarati da vam daje kompliment, ali kada dobijete priliku da razmislite o tome, shvatite da je to zaista prikrivena uvreda.

Na primer, predstavljate izveštaj kod svog šefa. On ga čita i kaže vam da ste uradili dobar posao (kompliment), ali zatim dodaje da je izveštaj bio „skoro dobar kao Džejmijev” (suptilna uvreda).

Suptilna uvreda se takođe može sastojati od skrivenog ili poluskrivenog pozivanja na vaše najslabije tačke. Recimo da je kolega stekao diplomu na Prinstonu, a vi ste dobili svoju na (fiktivnom) Majami Bič Junior College-u. Ako vaš kolega često irelevantno spominje gde ste stekli diplomu – i implicira da to nije dobra škola – to je verovatno suptilna uvreda.

3. Mrzovoljno ponašanje

Neprijatno je biti u blizini ljudi koji su mrzovoljni, sumorni, kiseli ili ćudljivi. Gotovo je jednako loše kao biti u blizini ljudi koji se ovako eksplicitno ponašaju. Na primer, osoba – ako uopšte želi da vam odgovori – može odlučiti da odgovori na vaš nevini komentar, pitanje ili primedbu na pomalo negativan način.

Natmurena osoba se neće osmehnuti, čak ni kada kolega ispriča vic, a ostatak kancelarije se smeje na sav glas.

Ljudi koji pokazuju mrzovoljno ponašanje mogu se suptilno žaliti na sve oko sebe, čineći da se svi na radnom mestu osećaju neprijatno i tužno, a da ne znaju zašto se tako osećaju.

4. Tvrdoglavost

Tvrdoglavost može biti korisna osobina ličnosti u nekim situacijama, posebno kada je važno zauzeti stav i zadržati svoju poziciju. Ali ponekad je tvrdoglavost samo način da se neko kazni. Indirektno tvrdoglava osoba će obično rigorozno braniti svoj stav ili stanovište i imati dobre argumente, tako da ne možete jednostavno odbaciti ono što govori na osnovu nedostatka obrazloženja.

Istovremeno, jasno je da on brani svoj stav samo zato što zna da će to iznervirati vas ili druge koji moraju da ga slušaju.

5. Neuspeh u izvršenju potrebnih zadataka

Većina nas poznaje tvrdoglavu decu. Kada deca dođu do određenog uzrasta - užasne dvojke, tinejdžeri ili u neko drugo vreme tokom detinjstva ili adolescencije - odbijaju da rade ono što im se kaže. Ali deca su deca.

Lako je shvatiti kada se odrasla osoba tako ponaša. Možda imate kolegu koji skoro uvek pronađe način da izbegne zadatke koje treba da obavi. Prepuštaju punu odgovornost drugima ili preuzimaju zadatak i onda ga ne završe na vreme.

Ako je ovo rezultat stresa na poslu, problema kod kuće ili odugovlačenja ličnosti, onda možda nije u pitanju pasivno-agresivno ponašanje. Ali ako je često i nije očigledno pripisivo nezavisnim, spoljnim faktorima, može biti namerno i smatrati se pasivno-agresivnim ponašanjem.

Suočavanje sa pasivnom agresijom

Iako je ovde fokus na kolegama koje su pasivno-agresivne, isto ponašanje se često vidi u vezama i prijateljstvima. Može biti uzrokovano zavišću, ljubomorom, osnovnim poremećajem ličnosti ili lekovima koji proizvode pasivno-agresivno ponašanje kao nuspojavu - na primer, pogrešna doza antipsihotičnih lekova može imati ovaj rezultat.

Koji je najbolji način da se nosite sa nekim ko je pasivno-agresivan? Obično ne pomaže ako im kažete: Na nekom nivou, oni već znaju šta rade i mogu eskalirati svoje loše ponašanje kako bi vam uzvratili ako to iznesete.

Najefikasniji pristup je ignorisanje ponašanja i pretvaranje da ga ne primećujete. Ako se čini da to ne utiče na vas, za njih nema mnogo toga i mogu da prestanu sa ponašanjem zbog vašeg nedostatka reakcije.

Kada ignorisanje pasivno-agresivnog ponašanja nije izvodljivo, možda zato što snažno utiče na vas psihološki, najbolje što možete da uradite je da držite distancu od osobe koliko god je to moguće.

Ako je agresor kolega koji radi u vašoj blizini, pitajte da li možete da budete prebačeni u drugi prostor na vašem radnom mestu kako ne biste morali da budete stalno u blizini te osobe.

To bi moglo da reši problem. Ako ne možete da budete pomereni, možete dati sve od sebe da samo minimalno komunicirate sa osobom. Svaka interakcija treba da bude profesionalna i do tačke koja će odvratiti agresora od eskalacije, piše Your Tango.

Majke i snajke

(Espreso/YourTango)