OVA ČUDOTVORNA BILJKA JE OBAVEZNA ZA KRSTOVDAN: Smatra se SVETOM, A ŠTITI VAS OD...

Kult biljaka i drveća je duboko ukorenjen u naš, slovenski narod. Od pamtiveka razne travke, drveće i cveće upotrebljavani su u obrednim ritualima, te za lečenje (koje je takođe u početku imalo mistički karakter) i, naravno, plodovi za ishranu.

Za bosiljak se opravdano smatra da je biljka koja se najviše koristi na celom svetu. Potiče iz Indije a u Evropi se pojavio tokom XII veka. Mnoge religije bosiljku pripisuju božanska svojstva. Kod Rimljana se bosiljak povezivao sa odanošću u ljubavi, dok je u Indiji simbol dobrodošlice.

Bosiljak prati svakog Srbina kroz najvažnije etape u životu - od rođenja do smrti, pa čak i posle upokojenja. To je Božji cvet i prvo se u bašti posadi on, pa tek drugo cveće.

Dva dana u godini su posvećeni bosiljku: Sveti Makivej i jesenji Krstovdan. Tada se bosiljak osvećuje u crkvi i čuva za religijske potrebe i za lek. „Duša mu na bosiljak miriše” kaže se za dobrog i verujućeg čoveka.

Na zimski Krstovdan se sveti vodica, a i na jesenji, prema običaju treba u dom uneti osveštan bosiljak, biljku za koja se veruje da štiti dom od negativne energije i simbolizuje mir. Za Krstovdan treba jesti grožđe, jer je ovo voće simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a smatra se da oni koji ga na ovaj praznik jedu privlače sreću i obilje. Još jedan običaj zadržao se do danas, a to je da na Krstovdan treba vratiti sve dugove.

Značaj bosiljka u pravoslavlju

Pravoslavna crkva bosiljak smatra svetom biljkom, koja se koristi u crkvenim obredima. Bosiljak je aromatična biljka prijatnog mirisa. Nabran bosiljak se složi u buket, uveže se a zatim se ostavi da se suši. Tako se čuva tokom cele godine. Prijatan miris bosiljka simbolizuje blagodat Svetog Duha i on se obavezno iznosi kad sveštenik dođe da sveti vodicu.

Još davno je Josif Pančić rekao da nas bosiljak prati kroz ceo život, kako u radosti tako i u žalosti, jer je Božiji cvet. On kao naš najveći botaničar je smatrao da u vrtu uvek treba prvo posaditi bosiljak pa tek onda ostalo cveće.

(Espreso/Srbija danas)