PREDSTAVNICI CRKVE OTKRILI DA LI PRAVOSLAVAC MOŽE DA PRAKTIKUJE JOGU: Ovo morate čuti, reči baš ODJEKUJU

Joga (sanskrit: योग yóga - jedinstvo) je drevna metoda samorazvoja poreklom iz Indije, koja podrazumeva upotrebu tehnika: fizičkih položaja (Asana), vežbi upravljanja pranom (energijom) putem disanja (Pranajama), relaksaciono-meditativnih vežbi (Pratjahara), koncentracije (Dharana), meditacije (Dhjana) i samorealizacije (Samadhi).

U današnje vreme je zahvaljujući new age pokretu popularna i kod nas. Mada se praktikuje isključivo kao fizička disciplina, međutim i dalje održava vezu sa izvornom religijom.

Učitelji joge kažu da je to sklop fizičkih i mentalnih vežbi koje za cilj imaju uspostavljanje psiho-fizičke ravnoteže. Oni smatraju da je to drevna metoda samorazvoja, kao i nauka o telu, umu, duhu i zdravom življenju. Međutim, ne kosi li se to sa načelima naše pravoslavne crkve? Duhovnik baćuška Jovan otkriva kakav je stav Crkve prema jogi i mogu li je pravoslavni vernici praktikovati.

Poslednjih godina yoga je postala popularni način vežbanja, a među praktikantima postoji čitav niz motiva zbog kojih su je odabrali. Neki su tu jer žele da se oslobode bolova i da budu fizički aktivni, pojedini su u potrazi za duševnim mirom, a za druge joga je jednostavno stil života.

Ako nekoga ko se dugo bavi yogom upitate zašto je odabrao upravo ovu aktivnost, odgovor će najčešće biti da mu ona pruža neopisivi spokoj i mir duše. Oni kažu da se na ovaj način oslobađaju od stresa, loših misli i negativnih slutnji, te sprečavaju nastanak depresije i anksioznosti, eliminišu nesanicu i jačaju mentalno zdravlje. Ne rade li to naša molitva i post?

Izgleda da su ljudi pod uticajem uvezenih sistema vrednosti počeli da zaboravljaju svoje korene. Za naše pretke je okretanje drugoj religiji bila najveća sramota, a danas je trend. Evo šta predstavnici Srpske pravoslavne crkve misle o tome.

- U tehnici joga vežbi sa fiskulturne strane, nema ničeg lošeg, ali ona i bez meditacije nije samo fiskultura. Joga se oslanja na potpuno definisanu religiju i odgovarajuću duhovnu praksu. Joga poze imaju tipično ritualne pokrete ruku i prstiju (kao na pr. serija vežbi Poklonjenja Suncu, koja predstavlja drevni ritual blagodarenja solarnom hindu božanstvu), kojih nema u običnim vežbama istezanja, i direktno su nasleđe hinduizma (te specifične poze ruku i prstiju vidimo kod drevnih hindu božanstava). Zar ovo ne vređa hiršćansku savest? Zar se jasno ne vidi ritualno nasleđe hindu tradicije?, kaže sveštenik i dodaje:

- Pravoslavnom hrišćaninu, dakle ne priliči da ide kod takvih 'pod imenom Joge'.

- Pomoć za tehniku srca i istezanja treba potražiti kod iskusnog starijeg fizioterapeuta, koji se nije 'upleo' ni sa kakvim religijskim imenom, nego čisto medicinskom veštinom.

- Na jednom mestu pročitah da svi ti koji polažu ruke na nas da bi pomogli ili pokazali na nama nekom vežbom ili kakvom terapijom, ukoliko se ne ispovedaju redovno kod duhovnika i redovno pohađaju crkvu i ne primaju Sveto pričešće, deluju negativno na pravoslavnog hrišćanina, zato se mnogi i za obične stvari ne izleče i zato im trajno ne bude bolje.

- Indijska tradicija pretpostavlja jogu od '8 stepenika' (sad ima i nešto što se zove 'hrišćanska joga' u kojoj sjedinjuju jogu i hrišćansku molitvu, ali je njena hinduističko - budistička duhovna suština nesmestiva sa hrišćanskom verom i može da uvede u zabludu), u kojoj ispunjavanje fizičkih vežbi zauzima beznačajni deo programa, dok je težište na umnom i moralnom očišćenju i korišćenju psihičkih sila za samousavršavanje. Osam stepenika su: pet ograničenja, pet disciplina, fizički položaji, širenje životne energije, unutrašnja fokusiranost, koncentracija, meditacija i uronjenost. Tehnike disanja su usmerene na buđenje tzv. kundalini - uspavane seksualne energije, koja se sublimira u 'duhovnu energiju' i predstavlja opasnost, jer izvodi psihičku silu van kontrole.

- Toliko na ovo pitanje, odgovor suštinski je da je pozadina 'paganizam' i dodir sa demonskom naukom pod vidom dobra, zaključuje baćuška Jovan.

(Espreso/Srbija danas)