SVEŠTENIK OTKRIO DA ZBOG OVOG NASTAJE ZLO: Mnogi ljudi to RADE ne znajući koliku GREŠKU prave

Iako mnogi misle da nije tako ili neće da priznaju, u Svetom Pismu ima toliko nepoznanica da se čoveč često zbuni pred njima i to je sasvim normalno. Da ne bi krenuo put pogrešnih tumačenja za sve nejasnoće treba da se obati duhovniku, a nikako raznim "sveznalicama" koje će pokušati da zavedu u sujeverje.

Zbog svega ovoga sveštenici manastira Remeta odlučili su prikupe odgovore na najčešća pitanja i objave ih u knjizi "Posavetuj me oče: odgovori na pitanja i nedoumice iz hrišćanske svakodnevnice". Među njima našlo se i jedan pojam za koji je retko ko čuo, a koji glasi prelest.

Ovaj pojam u sebi sadrži priču o najvećem grehu savremenog čoveka - taštini. Evo kako ga sveštenik objašnjava:

- Svaki čovek je, zbog svoje raslabljene i ogrehovljene prirode, u većoj ili manjoj meri podložan prelesti tj. duhovnoj obmani. Čim pomisliš u sebi da si nešto dobro rekao, dobro uradio i kako si zbog toga vredan pred Bogom, eto prelesti. Čim počneš da sa zadovoljstvom maštaš o svojim talentima i sposobnostima, opet si na pragu prelesti.

- Primio si pohvalu i nasladio si se njome u svome srcu, i to je već prelest. Sveti Oci govore o dve vrste duhovne prelesti. Prva vrsta je kada čovek počne da uobražava da vidi Gospoda, Majku Božiju, Anđele, duhovni svet i sebe smatra dostojnim takvih 'viđenja' (ustvari - demonska priviđenja). Druga vrsta prelesti je kada čovek o sebi počne da misli kako živi uzvišenim duhovnim životom, kako je pravi isposnik, prozorljivac, čudotvorac, da je sposoban da ponese velike podvige, da je pozvan da uči druge i da njima duhovno rukovodi. Ta vrsta prelesti se naziva samoumišljenošću.

- Ipak, treba znati da je svaka prelest najpogubnije stanje našeg duha, koje nas vodi pravo u propast, jer se zasniva na gordosti čovekovoj, tj. upravo na onom grehu zbog koga je sa Nebesa pao prvi anđeo - Dennica, koji je postao satana. Eto zašto satana toliko teži da sve sluge Božije uvuče u duhovnu gordost kao najveći od svih greha, jer prethodi svim gresima.

- Da, oni koji žele da žive duhovnim životom moraju da budu krajnje obazrivi da ne padnu u prelest. Pritom se ne sme zaboraviti da često prelest počinje neprimetno za samog čoveka, čim čovek počne o sebi da umišlja nešto visoko, na primer, da se razlikuje od drugih, da se drugi dive njegovim podvizima, znanju i pameti, da je spreman da rukovodi drugim ljudima i sl.

- Da bi se izbegla duhovna prelest treba živeti pod rukovodstvom iskusnog duhovnika, redovno se ispovedati i redovno pričešćivati Svetim Tajnama, sa svešću da samo pokajanje, poslušnost, smirenje i strah Božiji u nama stvaraju zdravo duhovno raspoloženje bez koga je nemoguće spasenje.

- Sveti Oci govore: prelest uvek u početku prati izvesna sumnja i uznemirenost u srcu, tj. u prelest ne sumnjaju isključivo oni koji su već bespovratno u njenoj vlasti. Prelest nikada ne tera na pokajanje, ne pobuđuje čoveka na smirenje, već dovodi do toga da se krv u njemu uzburkava, prelest donosi čoveku nekakvu bezukusnu, otrovnu nasladu, lukavo mu laska i podilazi, usađuje visoko mišljenje o sebi samom i u duši vaspostavlja klanjanje idolu sopstvenoga 'ja', a sve pod maskom navodnog služenja Bogu i Crkvi, smirenja ili samožrtvenosti.

- Čovek koji je u prelesti nikada neće smireno da posluša i prihvati tuđ savet, već se po pravilu ljuti, negoduje i protivi, tvrdeći kako su svi protiv njega, jer je on 'jedini pravedan', kako niko drugi ne vidi što on vidi i tome slično, završava sveštenik.

(Espreso/Srbija danas)