6 ZNAKOVA DA STE PRETRPELI EMOCIONALNO ZLOSTAVLJANJE U DETINJSTVU: Važno da prepoznate zbog VAŠEG NAPRETKA

Ukoliko je osoba stalno izložena nasilju, fokus svog emotivnog i duhovnog života pomera ka nasilju. Dakle, ako vas je uvek povređivao neko u čiju ljubav ste verovali, onda ćete nastaviti da tražite ljubav od onih koji će vas terati da patite.

Dok ste deca za vas vaši roditelji ne mogu ništa da pogreše uglavnom jer vi još uvek ni ne znate šta je "pogrešno". Kako starite, počinju da se postavljaju pitanja o načinima vašeg vaspitanja. Možda čak imate kontrastan primer u vidu roditelja vašeg bliskog prijatelja ili devojke. Međutim, vaši roditelji i dalje imaju najjači uticaj na vaš život, jer igraju glavnu ulogu u oblikovanju vašeg pogleda na život i načina na koji drugi treba da se ophode prema vama.

Dok postanete odrasli, vaš pogled na svet je već formiran, a veći deo ovog procesa formiranja odvija se u prvih nekoliko godina života svakog od nas – čak i pre nego što shvatite šta znači živeti u porodici emocionalno nasilnih roditelja ili staratelja.

Emocionalno zlostavljanje kojem je osoba izložena u detinjstvu može ostaviti ožiljke do kraja njegovog života.

Poenta je da na kraju stvorite bolju verziju sebe, oslobođenu efekata emocionalnog zlostavljanja iz vaše prošlosti.

Ovo je šest znakova da su vas roditelji nesvesno emocionalno zlostavljali.

1. Želite nezdravu vezu (što odražava stav vaših roditelja prema vama).

Šta je zajedničko za sve vaše veze? Kako se vaši partneri odnose prema vama? Ako ste ranije primetili (ili primećujete upravo sada kada počnete da razmišljate o tome) znake emocionalnog zlostavljanja, onda ste verovatno odrasli u porodici emocionalno nasilnih roditelja.

Štaviše, njihova emocionalna okrutnost može potkopati vašu sposobnost da verujete drugim ljudima. Ovo je prilično uobičajen odbrambeni mehanizam ljudskog uma, koji ga štiti od patnje.

2. Imate nisko samopoštovanje.

Nisko samopoštovanje je jedan od prvih znakova odrastanja u porodici emocionalno nasilnih roditelja.

Iako to nije jedini razlog, on je jedan od najčešćih, jer se neko vreme formira nisko samopoštovanje. U slučaju dece, sve se svodi na dom ili školu, gde je glavni faktor neprihvatljivo ponašanje emocionalno nasilnog roditelja ili maltretiranje vršnjaka.

Emocionalno zlostavljanje ima izuzetno negativan uticaj na decu, što dovodi do niskog samopoštovanja, a ponekad čak i do razvoja depresije a to direktno utiče na život odrasle osobe.

3. Držite svoje emocije pod kontrolom.

Ljudski mozak može da se nosi sa nasiljem na različite načine. Jedan od načina je da se zatvorite od drugih ljudi i potisnete svoj emocionalni bol, posebno ako vam stalno govore da su vaše emocije manifestacija vaše slabosti.

Po pravilu, ljudi koji su doživeli emocionalno zlostavljanje uče da potiskuju svoje emocije. Na taj način njihov mozak pokušava da se zaštiti.

4. Žudite za pažnjom.

Kao što je gore pomenuto, emocionalno zlostavljanje može dovesti do smanjenja samopoštovanja.

Ponekad se, kao rezultat takvog nasilja, osoba pretvara u osobu koja žudi za pažnjom i priznanjem kako bi pronašla privremeno rešenje za svoj problem jer je to pažnja koju kao dete nije dobijala.

To se može manifestovati na različite načine, počevši od žeđi za priznanjem u profesionalnom životu, do pohvale za ljubav i pažnju u ljubavnoj vezi. Ali na kraju dana, uvek tražite istu stvar – priznanje, jer se osećate beznačajno.

5. Šta god da radite, nikada nije dovoljno (za vas).

Osećate da sve što radite nije dovoljno dobro (na primer, vaš projekat je bio užasan, vaš nastup je bio noćna mora ili ste bili loš partner u vezi).

Po pravilu, emocionalno zlostavljanje se zasniva na postignuću, kada roditelji teraju dete da napreduje i da nikada ne iskaže svoju ljubav i naklonost prema njemu, ma koliko ono bilo uspešno. Sve što dete radi nikad nije dovoljno. Dakle, čak i ako pobedite na takmičenju, emocionalno nasilni otac ili majka uvek ukažu na vaše greške tokom igre.

Čak i ako budete najuspešnija osoba koju poznajete i mnogo uspešniji nego što su bili vaši roditelji, glas unutrašnjeg kritičara će vas i dalje podsećati da niste dovoljno dobri.

6. Nametnuti osećaj krivice.

Pozivanje na krivicu je jedna od onih stvari koje roditelji ponekad koriste kao normalan i prirodan način roditeljstva.

Kada dete počne da se distancira od roditelja tokom adolescencije, oni njegovo ponašanje mogu nazvati sebičnim, pokušavajući da ga nateraju da se oseća krivim što ih je napustilo, ili ga nasilno drže uz sebe, delimično objašnjavajući to njihovom ljubavlju i naklonošću prema njemu (ako kopaš dublje, možeš saznati da su i njima roditelji uradili isto).

Druga varijanta destruktivnog ponašanja roditelja je kada se sve njihove akcije zasnivaju isključivo na ostvarivanju sopstvenih interesa, pri čemu dolazi do stalnog i kontinuiranog emocionalnog potiskivanja njihove dece.

Ovo nametanje krivice je veoma okrutno i agresivno, jer roditelji pokušavaju da nateraju dete da se oseća užasno zbog načina na koji se ponaša. Primer je da se detetu kaže da njegovi postupci dovode do jake i dugotrajne patnje njegovih roditelja.

Ako se sećate ovakvog ponašanja vašeg oca ili majke, onda je verovatno da ste odrasli u porodici emocionalno nasilnih roditelja i da u to niste ni sumnjali.

Bonus video:

(Espreso/ Stil)