OVO SRPSKO SELO JE NOVAK ĐOKOVIĆ IZABRAO ZA SVOJE VINOGRADE: Tamo rađa NAJBOLJE GROŽĐE, zovu ga i SRPSKOM TOSKANOM

Porodica proslavljenog tenisera mogla je da bira bilo koje mesto na kugli zemaljskoj na kom će posaditi vinograde, ali Đokovići su se odlučili za Srbiju i selo u njenom srcu, Lipovac kod Topole. Dobra klima, veliki broj sunčanih sati i specifična ruža vetrova čine da grozd bude izuzetno sladak pa se upravo na ovom mestu prave i najkvalitetnija vina u Srbiji. Međutim, nisu Đokovići jedini jer se ovde svaka druga kuća bavi upravo vinogradarstvom. Ono što je primetno jeste da se sve više mladih ljudi okreće ovom poslu, pa selo iako malo ima čak deset vinarija.

- Na četiri hektara nam se prostiru vinogradi. Odlučili smo se za tradicionalnu proizvodnju vina, na način na koji je to radio i moj pradeda. Malaga je sorta koja daje vino izuzetnog mirisa, muskatno. Cilj nam je da od nje proizvedemo što više i da to bude poseban pečat naše vinarije. Pored malage, poprilično je zastupljen i šardone koji je kralj sorti za bela vina, zatim vranac, kabernet i prokupac kad su u pitanju crvena i nezaiobilazni sočni hamburg za roze - rekao je za Nemanja za RINU.

Meštani ovog sela ističu da se ovaj kraj sa pravom naziva srpskom Toskanom i da ne treba da čudi što su ga čak i Đokovići birali za svoje vinograde. Tradicija pravljenja vina se ovde prenosi sa kolena na koleno i često se u poslu tokom sezone mogu videti i najmlađi članovi porodice. Oni od malena uče kako rad u vinogradu može biti težak, ali i jako lep. Svaka porodica ima svoju tajnu u pravljenju vina, pa tako i Petrovići.

- Vino treba da prija i da osvežava, da ima ugodan miris, a najbolje je ono koje odleži u bačvi, Neka naša vina nalaze se u podrumu, a neka u hladnjači u zavisnosti od sorte. Ono što je najvažnije jeste slatkoća grozda koju merimo pre branja. Mladi ljudi u našem selu prepoznali su potencijal i šansu u vinogradarstvu, pa se sve više njih odlučuje da krene u proizvodnju što se može videti i po broju vinarija u Lipovcu. Ono što je najvažnije jeste ostati veran tradiciji, ne upoređivati se sa drugima jer vina iz Topole imaju svoju specifičnost koja im otvara vrata na mnoga tržišta. Naša vinarija za sada je mala, nema čak ni ime ali svako ko je probao domaće vino, oduševio se - kaže mladi vinogradar Nemanja.

Vinski sektor postao je strateški važan za razvoj ekonomije Srbije, u njega je tokom prethodne godine uloženo 14 miliona evra podsticaja i podignuto je preko 300 hektara novih vinograda. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević ranije je istakao da je za izgradnju i rekonstrukciju vinarija realizovano 11 miliona evra podsticaja, a tri miliona evra za nove zasade.

- Širenje domaćih sorti će pomoći afirmaciji i brendiranju Srbije kao vinske zemlje. Ponosni smo što je sve više vinarija koje proizvode vina od prokupca. To pomaže Srbiji i njenoj vinskoj industriji da bude prepoznata kao prava vinska zemlja, sa dugom tradicijom i izgrađenim identitetom - dodao je Stanojević.

Iz vinarije Đoković svetlo dana ugledala su vina Đoković Chardonnay 2020 – preciznog sortnog mirisa, sa puno zrelog voća, dinje, kruška i manga i Đoković Syrah 2020 – mesnatog mirisa, otkriva crno voće i mokri kamen, sa malo cvetnih tonova.

Vinogradi familije Đoković prostiru se na šest hektara, na tri su bele sorte a na tri crne. Pored Šardonea zasađen je i Širaz sorta koja se koristi u poznatim vinima u istočnoj Francuskoj posebno se gaji u Argentini i Australiji. Karakteriše ga snažna loza a grozdovi su dugački, tamno crne boje. Aroma ovog vina se poznaje po tragovima crnog bibera, dudinja i crne ribizle, a ponekad i uz tračak katrana.

Ove arome su prisutne u paleti najčešće zajedno sa tragovima tanina i drveta – posebno američkog hrasta. Dugim odležavanjem arome se mešaju stvarajući bogatu paletu. U prvoj berbi u prodaju je pušteno oko 8.500 boca, dok je kapacitet vinarije oko 60.000 litara.

(Espreso/Lepote Srbije)