ČITALA JE "OČE NAŠ" 15 GODINA MEHANIČKI PA SAZNALA GORKU ISTINU: Sve vreme je bila u ZABLUDI, nećete verovati KOJOJ

Život je ispunjen usponima i padovima, srećom i nesrećom, suzama i smehom. Svako od nas se sa njime suočava na svojstven način i utehu u teškim trenucima pronalazi u onome što baš njega ispunjava.

Savremen čovek se najčešće okreće materijalnim stvarima pokušavajući sa njima da zarpa prazninu u sebi, a tek kada postane stvarno teško seti se Boga. Ipak, postoje ljudi koji su svoj život odlučili da posvete Bogu, a ovakvu odluku i stupanje u monaške odore motivisale su različite životne prilike - neki traže mir, neki spas, a neki slobodu (ma koliko to paradoksalno zvučalo).

Dešava se, međutim, da monaški način života privlači ljude od malih nogu. To je bio slučaj sa Irinom Brković, mladom devojkom koja je pola svog života provela u manastiru, a onda odlučila da ga napusti. Ovo je njena priča.

Irina je bila kao i sva druga deca, ali imala je neobjašnjivu želju da živi u manastiru:

- Moja priča o odlasku u manastir počinje u manastiru Dečani 2003. godine. To je bio moj prvi odlazak na Kosmet, u svojoj 13. godini. Tada i odlučujem da ću svakako jednog dana otići u manastir. Bila sam opčinjena i samim pojanjem monaha u Dečanima i njihovom predivnom službom koju su oni služili svakog dana, priča Irina i dodaje:

- S obzirom da je moja mama tamo upoznala jednu mati Katarinu, koja je bila igumanija u manastiru Končulu, trebalo je da ona i ja odemo u taj manastir u goste tokom mog letnjeg raspusta. Ali to se nije desilo... Bez obzira na to, ja tog 13. avgusta 2003. godine odlazim u manastir Kamenac da bih tamo ostala 2-3 dana, međutim, ostala sam 15 dana i nisam htela da se vratim kući, međutim Irina je morala da se vrati kod roditelja:

- Svakako, morala sam da se vratim kući te 2003. godine, da bih završila osnovnu školu. Velika žtva mojih roditelja je bila to što su oni mene svakog vikenda vozili u manastir Kamenac, tako da sam ja tamo provodila svaki slobodan dan. Osnovnu školu završila sam sa Vukovom diplomom, kao što sam završila i muzičku na odseku za flautu.

- 28. avgusta 2005. godine sa blagoslovom mojih roditelja odlazim konačno u manastir Kamenac i tamo završavam staž iskušenice koji traje 4 godine. Tako da sam se zamonašena 30. avgusta 2009. godine. Ostala sam u kamencu sve do 15. avgusta 2017. godine. 28. avgusta 2017. godine prelazim u manastir Bajčetina na Gledićkim planinama i tamo ostajem sve do mog izlaska iz manastira - 8. februara 2021. godine.

Irina je po izlasku iz manastira počela da se bavi marketingom i završila je srednju školu. Planira i da upiše fakultet u oktobru, a sada se priseća kako je 3 i po godine živela sama u manstiru:

- Posle 12 i po godina u manastiru Kamenac, otišla sam u manastir Bajčetina, poznatiji po tome što je bivši predsednik Srbije, Tomislav Nikolić sagradio crkvu koja je pretvorena u manastir, sa ciljem da tu osnujem monašku zajednicu. Međutim, to se nije desilo, priča Irina i dodaje:

- Ostajem tu sama samcijata 3 i po godine, okružena samo brdima na toj Gledićkoj visoravni. Za divno čudo, nisam uopšte bila uplašena. Mislila sam da, ako me ne sačuvaju Gospod, majka Božja, Anđeo Čuvar i Sv. Dimitrije kome je manastir posvećen, kako ću se ja sama sačvati?!

Razloge napuštanja monaškog života otkrila je ne krijući da je bila počela da sumnja u instituciju manastira, ali i u sebe:

- Posle 11 godina života u manastiru, počela sam da se preispitujem o mom odnosu prema manastirskom načinu života. 5 godina sam bila na toj klackalici. Tokom jednog razgovora sestra me je pitala da li sam se nekada molila da bude volja Božja. Tada sam shvatila da sam molitvu Oče naš svih 15 godina čitala mahinalno uopšte ne obraćajući pažnju na te reči. I krenem da se molim "samo da bude volja Tvoja", 3 dana samo to i dođem do rešenja da je bolje reći "Hvala ti Gospode za sve, ali ja više ne mogu" i otići, nego ostati u manastiru i od nemoći krenuti da sramotim Crkvu, manastir, mantiju, monaštvo, oca, majku i na kraju sebe. To se desilo 2021. godine i zahvalna sam Bogu na svemu.

Na pitanje šta je prvo uradila nakon napuštanja manastira odgovorila je u stilu mlade devojke:

- Ošišala se, sredila obrve i nokte.

Mnogo ljudi podržava Irinu, ali tu su i oni koji misle da nije bila dostojna poziva i da je osramotila Crkvu. Šta vi mislite o životnoj odluci tako mlade devojčice i njenom spoznanju?

(Espreso/Srbija danas)