SRBIJA JE PUNA OPASNIH ZMIJA, A EVO KOJIH TREBA DA SE PLAŠITE: Imaju JAK OTROV, ako vas UJEDU obavezno uradite OVO

Srbija je bogata biljnim i životinjskim vrstama, pa je tako nastanjuje i dosta vrsta zmija. Iako većina ljudi ima strah od istih, najčešće su one bezopasne i ne poseduju otrov koji bi ozbiljnije mogao ugroziti zdravlje čoveka ili čak život. Ipak, postoje i one sa kojima pri susretu treba biti obazriv.

Poskok (Vipera ammodytes) je vrsta najotrovnije i najopasnije evropske zmije iz porodice ljutica, koja, između ostalog, nastanjuje i Srbiju. Živi na kamenitim i sunčanim područjima južne Europe i Male Azije.

Neki primerci poskoka mogu dostići dužinu jednog metra, ali su najčešće dužine pedesetak centimetara. Ženka je veća od mužijaka, a karakteriše ih siva boja i šare kod vrata i duž repa.

Poskoka ćete prepoznati jer ima trouglastu glavu, rog na njoj i rep mu je nešto kraći u odnosu na druge vrste. U njegova dva zuba nalazi se otrov poguban po ljude.

Poskok se najčeće može sresti u proleće.

Šargan (Vipera ursinii) je možda najmanja evropska zmija. Njegova prosečna veličina kreće se između 30 i 50 centimetara, dok najduža jedinka može da dostigne dužinu od svega 50 do 60 centimetara.

Uglavnom su svetlosive ili svetlobraonkaste boje u zavisnosti od pola. Ima jasno izražene cik-cak šare tamnobraon ili sivkaste boje. Bočno, duž leđa nalaze joj se braon ili crne tufne. Treba naglasiti da, iako je ova zmija iz reda otrovnica, njen otrov je slab i nije značajan za čoveka u smislu da mu može ugroziti zdravlje ili život.

Šarka (Vipera berus) je dužine između 50 i 70 cm. Ova zmija ima trouglastu glavu i mali vrat koji je uži od tela, romboidne šare i mogu biti različitih boja.

Mužjaci su obično svetlosivi, ženke smeđe ili riđe, sa jasno izraženom tamnom cik-cak šarom duž tela.

Šarke su prepoznatljive po karakterističnom redu belih krljušti uz rub gornje vilice.

Kako se ponašati u slučaju da naiđete na zmiju?

Zmije gotovo nikada ne napadaju prve. Situacija u kojoj će vas zmije napasti jeste ukoliko se oseti ugroženo, jer misle da, ako ne napadnu prve, čovek će napasti njih.

Takođe, ako im je u toku parenje a naiđete blizu, tada se može desiti napad, ali i ako na njih nagazite. Naročito su zaštitnički nastrojene prema mladuncima, pa bi bilo poželjno da, ako je to moguće, izbegnete mesto gde potencijalno ima mladih zmija.

One su najbrojnije u proleće, pa ako se susretnete sa nekom od njih, prvo na umu treba imati da ne pravite nagle pokrete.

Poželjno je da se polako i sigurno udaljite na bezbednu razdaljinu, a ako se ona kreće, sačekajte da se udalji od vas, ne krećući se istovremeno kad i ona.

Ako vas zmija ipak napadne, važno je da ostanete koliko – toliko sabrani i da zapamtite tačan izgled kako biste lekaru dali što više informacija i zaključili koja vrsta zmije vas je ujela.

Ujed otrovnice

Ujed zmije otrovnice se prepoznaje prema otiscima zuba. Vidljive su dve ubodne ranice. Simptomi trovanja su: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti.

Tragovi ujeda obično krvare, javlja se otok na mestu ujeda, utrnulost i crvenilo.

(Espreso/Danas)